taya

Moje iskustvo:
Prvi put sam se porodila 2 dana pre termina. Nocu mi je pukao vodenjak-zelena plodova voda- znala sam da moram da krenem, lepo se istusirala, pripremila, obukla i onda probudila muza da me vozi. Kad sam stigla u porodiliste, otvrena samo prst, na pregledu sve ok, a ipak su mi dali indukciju. Bila sam jako uzbudjena- pozitivno, znala sam teoretski sta me ceka i bila spremna na to. Pocelo je oko 5 ujutro, sa retkim kontrakcijama, do 9 je bilo podnosljivo, do 10 sam vec brojala zvezde...i onda onaj najbolniji, ali i najlepsi deo...poslednjih pola sata pred porodjaj...iz tri napona izasla moja mrvica. Vece srece nema, to svaka majka zna!!! Suze same krenu. Na moju srecu, nisu me sekli, nisam nigde ni pukla...bolje nije moglo.
Drugi porodjaj je takodje poceo pucanjem vodenjaka, nocu. Proslo je 6 dana od termina. S tim sto ovog puta je tecnost bila ok, ali opet nista- otvorena, mozda prst, dva. Smesili me u predporodjajnu oko 8, opet indukcija, ali ovog puta sve ide mnogo brze, ali i bolnije, bar se meni tako cinilo, do devet vec 8 prstiju, a oko 10 se porodila- opet onaj najlepsi deo-kad cujes plac i prinesu ti bebu na grudi ...imala sam jedan sav- nista!!!

Uvek bih se poradjala prirodnim putem. Osecaj neopisiv, bolno jeste, ali je dar neprocenjiv!!!

Niko ih nije ni spomenuo! Danas idemo opet kod dr, pa cemo da vidimo...a cerka jos vise kaslje, celu noc nije spavala.

E, pa super...mozda bude neka umetnica jednog dana

Uspela sam da nadjem dva njena "remek-dela"...oba je crtala na podu, a imala je otprilike 20 meseci tad...

Una je otprilike pre godinu dana pocela sa sobom u krevet da nosi neki mali jastuk u obliku srca...ponese ga sa sobom i preko dana i nocu kad ide da spava. Ujutru kad se probudi i kad izlazi iz svoje sobe- uvek kroz vrata prodje Una sa tim jastukom u rukama. Bez njega ni ne izlazi iz kreveta.
Kad je trajalo privikavanje na vrtic, sad u septembru, takodje je neke dve nedelje nosila to srce sa sobom i tamo je spavala sa njim.
Mislim da je to spavanje sa igrackama potpuno normalno za decu, daje im osecaj sigurnosti, tako se igraju, a tako naravno razvijaju i mastu, izmedju ostalog- Unu sam nekoliko puta zatekla kako caska sa tim jastukom kao velika...sita se ispricala.

Moja cerka je imala godinu i 10 meseci kad sam se porodila. Ja sam spavala sa bebom u spavacoj, a mm sa cerkom u dnevnoj, mada smo imali sredjenu njenu sobu, ali smo bili jos u fazi navikavanja- da joj ne bude previse promena odjednom. Oko drugog rodjendana, cerka je presla sama u svoju sobu, ja sam sa bebom ostala u spavacoj, a muz je morao da ostane u dnevnoj ...jer je cerkina soba prilicno udaljena od spavace, pa je on taman tu izmedju svih nas, a i on je preuzeo brigu oko cerke, ako se eventualno nocu probudi da piski i sl...
Iskreno, ne vidim problem u tome sto mm i ja nismo zajedno u sobi nocu...pa to je samo par sati, nekad mu se ja malo usunjam, da odem po koji zagrljaj


E, a sto se tice tog budjenja...i moja cerka se budila bukvalno na svaki sum, ali veruj mi...sto je starija sve lepse spava i kad se eventualno probudi nastavi da spava. Sad joj je dosta cvrsci san! Naviknu se deca na prisustvo onog drugog...nije to bas tako strasno.

U teoriji je relativno lako...a u praksi...mislim da je izvodljivo


Autoritet se vremenom stice i zahteva puno toga...treba:

-uvek pazljivo saslusati dete (da bi i ono slusalo druge)
-nikad ne obecati ono sto neces ispuniti (tako se stice poverenje)
-biti dosledan (granice moraju da postoje, a postavlja ih roditelj- dete ce time steci i sigurnost)
-biti strog, ali pravedan ( stice poverenje, postovanje...)
-nikad ne tuci dete ( time se dete omalovazava, a roditelj ustvari pokazuje da je bespomocan i da ne ume na drugi nacin da resi problem)

....itd.

plus najvaznije: grliti, ljubiti i maziti dete sto vise!

Evo jedan deo clanka o neometanom razvoju kretanja u prvoj godini zivota.....kopirala sam samo onaj deo u vezi sedenja.



"U prvim mesecima života (do trećeg meseca), odojče ima refleksne pokrete tela – holokinetička faza, i na sve draži reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Morov refleks), te odaje utisak da je «plašljivo». Morov refleks će u drugom mesecu preći u fazu telesnih reakcija – distona faza.

Sa tri meseca odojče leži na leđima simetrično, dovodi obe šake ispred lica, «igra: šaka-šaka». Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute.

Sa četiri meseca dete može dobro da drži ravnotežu na leđima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama. Potiljak i gornji deo tela su opruženi. Leži pravo tj. linija: nos-pupak-simfiza je prava.

Dete staro pet meseci zauzima perfektan «sedeći stav» u ležećem. Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi.

Sa šest meseci odojče hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premešta se težina tela. Težina tela se prebacuje ka glavi pri čemu se isteže lumbalni deo kičmenog stuba.

Sa sedam meseci dete može vrlo dobro da se okrene sa leđa na stomak preko obe strane.

Sa osam meseci rado se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. «sedenje ukoso» tj. da bi potpuno samo selo.

Sa jedanaest meseci 90% dece može da samostalno zauzme pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći."

I moj brak je mesoviti. To smo iskoristili na najbolji moguci nacin...slavimo dva Bozica, dva Uskrsa, dve nove godine, slavu kod mojih, sa decom od pocetka pricamo na dva jezika....postujemo neke osnovne obicaje oba naroda i niko nikome nista ne namece niti uskracuje...i volimo se mnogo!

I moj brak je mesoviti. To smo iskoristili na najbolji moguci nacin...slavimo dva Bozica, dva Uskrsa, dve nove godine, slavu kod mojih, sa decom od pocetka pricamo na dva jezika....postujemo neke osnovne obicaje oba naroda i niko nikome nista ne namece niti uskracuje...i volimo se mnogo!