-
Broj odgovora
10374 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Odgovori objavio/la MatroNadja
-
-
Xaxaxaxaxa super je tema!! Mojih blamova je nebrojeno puno... Jedan od vecih se desio pre 6-7 godina, kada sam prvi put otisla u Italiju da berem breskve preko leta. Radila sam prepodne, pa smo imali pauzu za rucak, pa bismo se nekim danima vracali popodne da odradimo jos koji sat. Par puta se desilo da je gazda mene i moju sestru od tetke, koja je radila sa mnom, pozvao da ostanemo kod njega na rucku. Jednog dana sam otisla bez sestre na posao, a italijanski nisam jos dobro pricala (inace mi je sve ona prevodila). Blizi se pauza za rucak, a gazda ce meni: 'Posto si ti biciklom, idi malo ranije kuci da rucas', a ja sam od svega toga razumela: 'Idi U KUCU (njegovu) da rucas'! I tako ti se ja pojavim pred njegovom zenom i kazem: 'Ja sam dosla da rucam s vama'! A ona zena iznenadjena, ali misli da me je poslao njen muz pa sprema i za mene... Posle je dosao i gazda pa s vrata, sokirano: 'Sta ces ti ovde???', ja kazem: 'Pa ti si me poslao' i shvatim tek tada sta se desilo.... Kako me je bio blam....
Sva sreca pa su oni kul ljudi, tako da smo se svi slatko ismejali tom nesporazumu
-
Cerkica je Luna, tako smo je nazvali jer nam se oboma jako svidelo, i od pocetka smo znali da ce se tako zvati, jos pre nego sto smo saznali da je devojcica Za decaka nismo mogli da smislimo, imali smo labavi dogovor da ce biti Oliver, i svidja nam se, samo je predugacko, posto dajemo deci dva prezimena. Sad cekamo jos jednu bebu, pa ako bude seka, mozda ce biti Aurora, Sara, Vida, Marta, Magda... ili nesto levo A za batu bas nemamo pojma...
-
MM je Italijan, a tamo zene ne menjaju prezime, pa sam i ja skontala da mi je tako lakse (mada se on ipak malo zacnuo kad sam mu rekla da bih verovatno promenila prezime da sam se udala za Srbina ), buduci da smo se vencali na brzinu i to samo kod maticara, i to SAMO da bih ja mogla da dobijem italijanske papire, posto mi je inace brak kod maticara nebitan, bice mi bitan samo onaj u crkvi (ako ikada nagovorim mm da ga obavimo...). Zbog svega toga, da ne bih komplikovala stvari, da ne bih morala da cekam da prodje vreme dok sredim sva dokumenta sa novim prezimenom, bla bla bla, ostavila sam svoje, a i zao mi je bilo da ga se odreknem i da uzmem strano prezime... Drugo bi bilo da mi je muz Srbin, stvarno-valjda mi je proradio rodoljubivi gen A opet mi je bilo zao i da mi dete ima drugacije prezime od mene, pa smo odlucili da detetu damo i muzevljevo i moje (zato joj je ime kratko ). To inace nije moguce u Italiji (velike mi demokratije...) pa smo morali da trazimo posebnu dozvolu, da dokazujemo da u Srbiji moze... I mnogi su prevrtali ocima na tu nasu odluku, ali sad mi je bas drago sto smo tako odlucili, pogotovo zato sto cerka i ja cesto putujemo same, pa da ona ima samo ocevo prezime, imala bih problema; ovako se vidi odmah da je moje dete i niko me vise nista ne pita.
-
'88. u decembru punim 23 godine, a dotad bi trebalo da diplomiram i da rodim drugo dete Nista drugo nisam ni zelela od zivota...
-
Kad sam se porodila ziveli smo kod mojih, neka 3 meseca. Najvise me je nerviralo sto nismo mogli na miru da se posvadjamo, uvek me bila tu moja baka da me smiruje: "Pa ne smes da se nerviras, pa pusti, ostaces bez mleka...". Onda smo otisli kod njegove mame, opet 3 meseca, pa nas je izbacila iz kuce Onda kod njegovog tate, 4 meseca... A onda smo iznajmili stan... I ja sam prvo vece u njemu po drugi put zatrudnela!!! Toliko o tome koliko opustenije zivimo otkad smo sami...
-
Pre koje vece sam sat ipo vremena sedela i pisala o svojoj svekrvi i do kraja sam sve pobrisala jer sam shvatila da se recima ne moze ni docarati koliko je to pokvareno i zlo bice. O tri meseca koliko smo ziveli sa njom mogla bih tri romana da napisem... No, napisacu samo uvod i epilog
To je zena koja sa rodjenom bracom ne prica, roditeljima placa neku zenu da ih cuva (a nikad ne ide da ih obidje, iako su joj bukvalno iza coska, na pola minuta od nje!) samo zato sto se nada da ce naslediti silne pare posle njihove smrti (i vec planira kako ce se sa bracom suditi oko tih para i kako ce ih onda podeliti svojim sinovima-ja sam rekla da te pare necu u svojoj kuci da vidim), ciji sinovi nisu smeli da vidjaju babu i dedu, tetke i striceve sa tatine strane (naravno, ni njihovu decu, svoju bracu i sestre), a oca su smeli da vidjaju samo ako bi ga psovali i vikali na njega (sto i dan-danas rade), ciji je mladji sin (moj dever) dete-debil koji sa 23 godine NE SME da ustane od stola da sam sebi sipa rucak zato sto je "mamica tu da se zrtvuje za njega", koja nema prijatelja zato sto "nije imala srece u zivotu" (ni slucajno zato sto niko ne moze da je podnese???), u sustini jedna vrlo iskompleksirana, isfrustrirana i nesigurna osoba koja se iskaljuje na svakome ko joj se priblizi. I dalje ne mogu da shvatim kako je mm tako divna osoba kad je sa njom odrastao, verovatno mu je pri odrastanju bila jaca priroda od okruzenja.
E, a sad o meni Ja sam "rospija" koja ce "zazaliti sto se udala za njenog sina", "nisam ni svesna sta ce ona meni sve uraditi", moji roditelji su ocajni roditelji kad su me ovakvu odgajili i sigurno su bili presrecni kad sam zatrudnela sa njenim sinom i kad su me se napokon otarasili. To je bio kraj naseg sazivota jer smo istog dana otperjali, medjutim nije bio i kraj moje sage s njom Posle me je pratila (a mm-u se pravdala da se slucajno nasla bas tamo gde sam ja bila-i on je nasedao), slala mi pisma za pomirenje (ogavna i licemerna), i dalje nastavlja da zove mm-a 6 puta na dan i da zahteva da vidi unuku kao da se nista nije desilo... Da, prvih nedelja nakon incidenta joj je bilo zabranjeno da je vidja, no, kao i uvek, ja sam popustila... I onda je porucila mm-u da me poljubi za nju?!?!? Fuuuuujjj!!!! Samo mi nije jasno kako ona i dalje moze da se zove "babom" nakon sto me je onako iznapadala pred mojim detetom, koje je sve to slusalo i gledalo razrogacenih ociju, uplasena, jadnica moja, i nakon sto je malo falilo da posle toga ostanem bez mleka (cerkica mi je tad imala 6 meseci)!! Pitala sam mm-a sta bi uradio da sam izgubila mleko tada, i on kaze da bi verovatno bio besan na nju. Mene boli sto niko ne shvata da ja tad mleko nisam izgubila ne zato sto je ona bila blaga prema meni, vec zato sto mi je moje dete bilo prioritet pa sam se smirivala sve vreme (njoj Luna sigurno nije bila prioritet, vazno joj je bilo samo da se iskali zato sto su tog jutra njenog sincica odbili za posao...). Jako mi je zgresila, unela je nemir u moju porodicu, i strasno mi je sto i ona moze da nosi ime "majka", koje je toliko divno i uzviseno, ona koja je svom rodjenom sinu htela da unisti brak...
-
Moj "cjenjeni" svekar sa mnom ne prica i bas mi lijepo! Prolazimo jedno pored drugog k'o da ne postojimo i vise mi ne upada u sobu kad mu se cefne, vec samo kad ja nisam u sobi, a ja sam u sobi stalno . Ja u kuhinju i dnevni boravak izlazim samo kad tasa treba da jede, a ja gledam da jedem kad on spava ili kad nije tu. Sto ga manje moje oke vide, ljepsi mi je dan! :D :DJa sam tako "funkcionisala" sa svekrvom nekih mesec dana, ali je i to ubrzo puklo... Samo vi bezite odande, ako hocete i mrvicu ljudskog odnosa da sacuvate...
-
Moj svekar je sjajan covek! Malo je tezak, pokusava i on da nametne svoje fore, puno vice i psuje, ali kad se covek navikne na njega, sve je super! Nazalost, njega su i bivsa zena i sinovi odbacili (tj. koriste ga kad im treba licni potrcko), a buduci da je ta ista zena i mene odbacila (i izbacila iz kuce), nekako smo se nasli na istoj talasnoj duzini i saosecamo jedno s drugim. Cak mislim da mu se i mm malo vise priblizio otkad je sa mnom. To je covecina, kad mi je bilo najteze on mi je najvise pomogao... Volim ga kao da mi je drugi tata
-
Pa,mozete vi da pisete Luka i sa K.Moja drugarica ima druga italijana ,koji se zove Mirko i tako se i pise i on je jako ponosan na to svoje K u imenu.Mirko se cesto pise sa K na italijanskom, a Luka bas nikada Nama se svidjalo ime Damjan, ali smo skontali da bi Italijani to uvek pisali "Damian", a Srbi uvek "Damjan", pa smo teska srca morali da odustanemo od tog prelepog imena...
-
Pa sta ce tvoj sin kod maticara u novom sadu??!!!Mislim skoro je nemoguce naci musko ime a da se na svakom jeziku isto pise.
Npr moje dete se zove Luka, a na grckom se pise Louka, ali zar je to toliko bitno?!
Mozda Filip???
Pa kao prvo moram da ga prijavim, ako se rodi u Novom Sadu, kod maticara, a ako se bude rodio u Italiji, u konzulatu, zato sto ce, kao i njegova sestra, imati dvojno drzavljanstvo (a ni u konzulatu nisu bas cveckice...). Problem je zbog dokumenata, jer smo cerkici pravili pasos u Srbiji, pa u policiji nisu znali da li da pisu ocevo prezime u originalu ili "po naski" A takodje i zato sto jos uvek ne znamo da li cemo ostati u Italiji ili cemo jednog dana doci u Srbiju da zivimo, mozda ce nam deca tu ici i u skolu, sve u svemu imamo milion nepoznanica pa gledamo da sto vise deci olaksamo stvari. Iako to znaci da smo ih sebi sad zakomplikovali
Filip je isto lepo (na italijanskom je "Filippo", ali mozda moze da se promuva ).
P.S. Ne zna se jos da li je decak ili devojcica, tako da, ako ima predloga i za zenska imena, dobrodosli su!
-
Hvala! I meni je Luka prelepo ime, ali nazalost na italijanskom se pise "Luca" A buduci da kod maticara u Novom Sadu ionako moram da se svadjam svaki put zato sto ne znaju da napisu ime mog muza, bolje da bar detetu sto manje zakomplikujemo zivot Meni se jako svidja Oleg, Nestor i Natan, ali moj muz nece za ta imena ni da cuje Kaze to su gruba srpska imena Posto su Italijani tako nezni...
-
Drage mame, imam jedan slatki problem Ne mogu da izaberem ime za bebu! Naime, ja sam Srpkinja, i da mi je muz Srbin mislim da ne bih imala nikakvih problema... Medjutim, on je Italijan... Tako da trazimo neko internacionalno ime, koje se isto pise i izgovara na oba jezika. Za prvu cerkicu smo odmah znali da ce se zvati Luna, cak i pre nego sto smo saznali da ce biti zensko I sada imamo gomilu zenskih imena (mada jos koji predlog sigurno ne bi skodio!), ali za decaka nikako ne mozemo da smislimo nesto odgovarajuce. Ako mozete, pomazite.... Postoji par uslova:
-ime mora da bude kratko (beba ce imati dva prezimena, pa da ne preterujemo...)
-ne sme da sadrzi slova: c, ch, cc, j, k, z, zz, sh, dj, dz, lj, nj, h
-ako ikako moze, zelimo da izbegnemo imena nebeskih tela i pojava, buduci da se prva cerka zove Luna (mesec) - npr. Alba je lepo ali znaci "zora", Aurora je divno, ali opet oznacava nebesku pojavu...
Malo smo komplikovani, znam, pa zato i trazimo pomoc... )
-
E i ja prvi put da pisem na forumu ) Moja Luna ima godinu dana, i, hvala Bogu, od pocetka sam imala i previse mleka (toliko da sam ga slala i sestri koja ima sina starijeg 4 meseca od moje male). Mesecima sam se izmlazala i tako sam odrzavala toliku kolicinu mleka (posto ne radim, imala sam vremena i za izmlazanje i za zamrzavanje mleka i za dojenje...). Sa 11 meseci sam je i dalje dojila 4 puta dnevno (iako je vec jela sve sto jedemo i mi) i nocu kad se probudi. Onda mi je odjednom palo na pamet da prestanem da se izmlazam, ne znam ni sama zasto. Otad mi se drasticno smanjilo mleko. Medjutim... par nedelja nakon toga ostala sam ponovo u drugom stanju ) Mislila sam da cu morati skroz da ukinem siku cerkici, ali doktorka mi je rekla da nema potrebe da to radim, tako da smo nastavile da sikimo. Sad Luna siki vise da bi se igrala nego da bi se najela (uglavnom posle podoja jos nesto pojede), i da bi zaspala uvece, mazimo se, uzivamo i divno nam je! Sve dok bude imala sta da iscedi nastavicu da joj dajem siku, a dr mi je rekla da mogu da joj dam da se igra sa sikom i kad se rodi beba! Samo polako, praticemo njen tempo...
Kafanica tamo preko
u Ženske priče
Objavljeno
Zene, da vam se pohvalim: JUCE SAM POLOZILA POSLEDNJI ISPIT!! Na misice, doduse, i potpuno nezasluzeno, ali sam napokon GOTOVA! Sad dovrsavanje diplomskog, i odbrana za mesec dana I onda se napokon posvecujem muzu i decici...
Ljubac!
P.S. Sta se desilo sa postovima od poslednjih par nedelja?