mig

Moj Vuk je nemoguc,kad mu nesto ne dam i kad nije po njegovom on se baca i urla da me sve sramota.Nekad se ljuti i sam na sebe kad mu nesto ne ide,ja prosto pustim da se istreska,nekad ucuti a nekad ne prestaje dok ne dobije po guzi,mada place ,tesko zaboravlja.Uzasava me to,nekad mislim i da greesim negde,da ne znam da ga pravilno usmerim.

Moje licno misljenje je sledece
Marijaci bolje bi bilo da joj das da sisa ujutro i uvece,pa da napreduje u kilazi,da se navikne da jede hranu,ona je vec velika i bez obrira sto toliko forsiras sisanje to joj nece povecati hemoglobin.Vidim iz tvojih postova da si malko tvrdoglava sto se toga tice,ja iz iskustva znam da i Vuk kad je vise sisao ajeo je i cvrstu hranu,pa nije napredovao jer mu je bio nizak hemoglobin.Ja sam kupila ferorevitu,to je skroz prirodan preparat i to sam mu ubacivala u sokic ,kasice i otvorio mu se apetit.Sve je nadohnadio kad mu se gvozdje popravilo.Cak je ovaj mesec dobio 800 grama,sto je bas retko za njegovu starost.

Moje licno misljenje je sledece
Marijaci bolje bi bilo da joj das da sisa ujutro i uvece,pa da napreduje u kilazi,da se navikne da jede hranu,ona je vec velika i bez obrira sto toliko forsiras sisanje to joj nece povecati hemoglobin.Vidim iz tvojih postova da si malko tvrdoglava sto se toga tice,ja iz iskustva znam da i Vuk kad je vise sisao ajeo je i cvrstu hranu,pa nije napredovao jer mu je bio nizak hemoglobin.Ja sam kupila ferorevitu,to je skroz prirodan preparat i to sam mu ubacivala u sokic ,kasice i otvorio mu se apetit.Sve je nadohnadio kad mu se gvozdje popravilo.Cak je ovaj mesec dobio 800 grama,sto je bas retko za njegovu starost.

Majke su mucenice! I ja, da sam poslanik, borila bih se da staratelj and decom, majka ili otac, prima platu, pa makar i minimalac!Ja zrtvujem svoje vreme, posao, zaradu, sve da bi Ognjenka bila sto vise napolju, da bi se ravzijala, da bi bila zadovoljna. Ali kad dodje vreme za pelene, prebutam sve dzepove da iskrpim. Tako da...nije lako biti roditelj!Zene moje, vi ste sve predivne i nema razloga ni za sta da osecate krivicu niti grizu savesti, jer dajete maksimum od sebe

Sejla neke bebe uopste ne propuze, odmah na noge stanu, ne brini.

Izbila nam dva zubica, odjednom! Oba keca gornja, donja dva samo sto nisu, mozete zamisliti nervozu, a meni raste umnjak Muku mucimo moj sin i ja zajedno

Novo smo naucili da kazemo, na pitanje "Kako tata vozi auto"? Brm, brm!!!

Mislimo na vas, bas nam svi nedostajete

Maki a kako da se prijavim za tu puzijadu?Svaka informacija mi je vazna i gde je to?Vuk ne da puzi ,nego pici kao na takmicenju hahahahah

Sa ovim se apsolutno slažem. Imam dvoje dece. Sina koji je od bebećeg uzrasta bio smeško, šarmer koji je razoružavao pogledom. Sa nepune dve godine sam počela da ga vodim u neku vrstu igraonice - slično kao vrtić, sa vaspitačicama i rasporedom aktivnosti kao u vrtiću, ali su tamo deca dolazila na samo 1-3h, i ne svaki dan u nedelji. Od prvog dana je hteo da ostane sam sat vremena, posle nije hteo da ide kući. Uglavnom, vodila sam ga tamo da se druži sa decom dok ja šetam sa bebom ili obavljam administraciju po gradu. Naredne godine, mesec dana pred treći rođendan, krenuo je svakodnevno u vrtić, bez većih problema u adaptaciji. Meni je bilo jako značajno što je veralna komunikacija sa njim oduvek bila na vrlo visokom nivou. Sa dve godine, kad sam ostala u porodilištu deset dana, svaki dan smo razgovarali telefonom, sve mi je ispričao, šta je radio, šta je jeo, sa kim i kako se igrao, gde je išao, kako je spavao... Kad je krenuo u vrtić, svaki dan mi je prepričao dešavanja. Imala sam utisak da razumem kako se oseća, i zaključila sam da mu je tamo lepo. Bila sam srećna što konačno mogu da se posvetim bebi, a da znam da je za to vreme moj sin dobro zbrinut.
Sa ćerkom je od prvog dana potpuno drugačija situacija. Činjenica je da je mnogo nezrelija nego njen brat, i mnoooogo više vezana za mene. Planirala sam i sa njom da idem istim putem socijalizacije, ali to je nemoguće. Recimo, godinu dana sam svaki dan išla sa njom po sina, i tada je viđala vaspitačice. Ali ja se ne sećam da im se i jedan jedini put osmehnula. Kada joj se obrate, ona okrene glavu. Igrali smo se stalno na igralištu sa grupom dece iz vrtića. Sve je u redu dok sam ja u blizini, ali ako me izgubi iz vida (recimo, premestim se sa jedne klupe na drugu) odmah kreće panika "gde je mama?". Stidljiva je, nepoverljiva, i jako oprezna. Iz nje se osmeh ne može "na komandu" izmamiti. Jednostavno, ona je drugačije dete, i trebaće joj više vremena da se "odledi". Mislim da ta socijalna zrelost prati razvoj govora. Ona je počela da priča mnogo kasnije nego njen brat. Sklapa rečenice, razume sve što joj govorim, ali proći će još dosta vremena dok ne budem i sa njom mogla baš onako smisleno da razgovaram kao sa sinom u tom uzrastu. Sad sam možda otišla malo OT, ali htela sam samo da ilustrujem koliko se deca mogu razlikovati i da zato ne treba generalizovati savete nego uvek imati u vidu individualni razvoj deteta...

Iva je danas na svoju inicijativu napravila citava dva samostalna koraka bez pridrzavanja za namestaj...jos koji dan i bicemo apsolutno samostalni homo erectus