Boravak u bolnici sa detetom

odgovora

Objavljeno

Pade mi napamet da zapocnem ovu temu jer vidim da nema slicne,pa kao sto se u rubrici CEKAMO PLUSICE medjusobno nadamo tako i ova tema neka bude za sve mame koje su dozivele neprijatno iskustvo da im dete zavrsi u bolnici :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A dosla sam na ideju jer sam ja juce sa detetom otpustena iz bolnice gde je lezao zbog bronhiolitisa.Pocelo je kao bezazleni virus,da bi vec sledeceg dana bio u bolnici,na infuziji i kiseoniku.Nikome ne zelim ono kroz sta sam ja prosla nije bilo dana da nisam preplakala.Taman kad sam pomislila da je ozdravio T je opet pocela da raste,i nakon pregleda orl lekara ustanovili su i upalu srednjeg uva koja je bila logican nastavak bolesti.Sada smo kuci,nastavljamo terapiju,ali sam u stalnom strahu da se ovo ne ponovi jer su mi rekli da moze da predje u astmu,ako nastavi da se ponavlja.U vrtic neko vreme nece smeti da ide pa cu morati da smislim kako da izvedem da bar ovu zimu ne idem na posao da bar ovu sezonu virusa preskocimo. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zao mi je...i vas i nas i svih mama koje su morale da iskuse noc u bolnici sa detetom.

Verujem da ce ,samim tim sto nece ici u kolektiv,i pregrmi ovu zimu,i kada ga malo nabiflas vitaminima i kojekakvim sirupima za imunitet,da ce samim tim sto je i stariji biti manje podlozan virusima i infekcijama...koje dovode do daljih komplikacija.Drzim vam fige

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Lea je u porodilistu dan uoci izlaska ,dobila infekciju malo iznad pupka,ostale smo jos 2 dana u bollnici dok je bila na antibioticima.Kada smo dosle kuci,bila je beba za pozeleti,sisa,kaki,spava i tako u krug 2 dana.

Njen 7.dan zivota,meni se ucini da je topla,temp,38.3.Pravac "majka i dete" tamo je vec imala T39 ( ja od stresa odliv),Dr. na osnovu obicnog pregleda nije mogao nista da zakljuci,a praksa je da se jako male bebe sa povisenom T zadrze u bolnici,stim sto oni nisu bili dezurni,pa onda pravac Tirsova.

Za mene mesta nije bilo,jer je preko 20 beba rodjenih u Visegradskoj (6. 7. 8... avgusta) tog dana zavrsilo u bolnici...Tu noc kako sam prezivela NE ZNAM,sutradan oko 15h su uspeli da me smeste sa njom u boks...Ja ulazim a ona u krevecu,gola,samo u pampersu,prikacena na infuziju,cela leva ruka joj obmotana flasterima...neopisiv prizor za prvorotku pod uticajem hormona...(neke bebe su imale prikacene infuzije na glavi)...sve u svemu jedan horor...U bolnici smo obavili sve moguce analize,za 6 dana tamo nisu utvrdili razlog njene temperature, koja je posle 2 dana pala...

Jedino sto je dobro u celoj toj prici,je sto joj je odradjen kompletan UZ... glave,stomaka...

(a ja iz tog perioda jos nosim neke psiho posledice...)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joj, Citana, kad čitam ovo što si pisala, plače mi se. Setih se mog Akija u boxu, samo u pampersu, sa infuzijom u ručici... Nije imao T, primao je infuziju i antibiotike preventivno zbog plodove vode a uopšte nije ustanovljeno zašto mi je plodova voda bila braon. Plakalo mi svaki put kad ga vidim onako u inkubatoru. :( Uh, kad se samo setim... A što kažeš, jedino je bilo dobro što je rađen komplet UZ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam znala to za plodovu vodu :(

Sto babe kazu "daleko bilo,ne ponovilo se vise"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Koliko sam super prošla na porođaju, toliko mi preselo sve posle porođaja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Citam vase postove i zaista se suosjecam sa vama. Zao mi je svakog bepceta u bolnici i svake majke koja prezivljava te najduze noci u svom zivotu. Bitno da je sada sa bebama sve OK. J sam imala milion situacija gdje me nisu zadrzavali u bolnici ali gdje su mi doktori lupali takve gluposti da ti dah zastane. Od toga da mora na dijalizu, da joj otkazuju bubrezi, da ima mononukleozu i epilepsiju pa do uputnice djecijem hirurgu pa jos na dalje. Svega sam se naslusala i eto ostala normalna (bar tako mislim) ... Sreca pa sva ta lupanja nisu bila istinita jer ne znam kako bih prezivjela bilo koju od tih dijagnoza.

Svaka cast, divim se svakoj od vas koja je morala da prodje kroz tako nesto (kamo srece da niste morale). Sta sve majka moze da prezivi to niko nema pojma ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

"Koliko sam super prošla na porođaju, toliko mi preselo sve posle porođaja. "

Takodje,sve je bilo super dok nije izasla napolje :lol: ...pocev od epiz.pa preko bolnice itd...

Ma to ti je...ko ne plati na mostu plati na cupriji...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ma to ti je...ko ne plati na mostu plati na cupriji...

Nemoj ljubim te!!!! Ja jos nisam imala apsolutno ikakvih problema pocev od porodjaja pa evo do sada ni sa "sobom" niti sa Emilijom... Iskreno se nadam da i necu imati. :rolleyes:

Ma pre bih volela da nesto zadesi mene nego Emiliju. Pre bih podnela da budem ja u bolnici nego ona.

Uh mogu samo da zamislim kako su vam bili dugi sati i dani :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A dosla sam na ideju jer sam ja juce sa detetom otpustena iz bolnice gde je lezao zbog bronhiolitisa.Pocelo je kao bezazleni virus,da bi vec sledeceg dana bio u bolnici,na infuziji i kiseoniku.Nikome ne zelim ono kroz sta sam ja prosla nije bilo dana da nisam preplakala.Taman kad sam pomislila da je ozdravio T je opet pocela da raste,i nakon pregleda orl lekara ustanovili su i upalu srednjeg uva koja je bila logican nastavak bolesti.Sada smo kuci,nastavljamo terapiju,ali sam u stalnom strahu da se ovo ne ponovi jer su mi rekli da moze da predje u astmu,ako nastavi da se ponavlja.U vrtic neko vreme nece smeti da ide pa cu morati da smislim kako da izvedem da bar ovu zimu ne idem na posao da bar ovu sezonu virusa preskocimo. :(

Draga evangelina, znam kako ti je, u istoj sam situaciji i ja bila početkom godine, Aki mi je imao 4 bronhitisa za mesec dana, pet dana pod T 39 do 40, zakačio nas vikend, pa smo išli na dezurstvo, a oni samo pošalju kući i kažu skidajte T... kad smo petog dana došli do našeg pedijatra momentalno je dala uput za bolnicu. U bolnici nas sestra nije htela primiti jer on nema T i nije hitan slučaj, dok se ja nisam izderala na nju i napravila haos... kad smo došli napokon do pedijatra momentalno nas je hospitalizovala...i tako 15 dana.... Srećom nije bilo krevetaca pa su nam dali veliki krevet te sam ja sa njim spavala inače bi otpadala na stolici.... I on je imao jaku upalu srednjeg uha, devetog dana je ponovo u bolnici dobio bronhitis....

Od tada, da nam se ne bi dešavalo to sve, pijemo preventive radi dva leka.

Nakon par meseci od izlaska iz bolnice, čula sam za jednog fenomenanog ORL dr., odvela sam Akija kod njega, i predložio nam je operaciju trećeg krajnika. U oktobru smo ga izvadili...

Dete se preporodilo, počeo je da jede, od tad nije ni prehlađen bio a kamoli nešto jače, u vrtiću od tad nije izostao ni jedan dan, a pre toga izdrži jedva 5 dana, pa tri nedelje lečenja..... sad nam je pulmolog počela smanjivati dozu lekova pa ćemo videti šta dalje.... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam znala to za plodovu vodu :(

Sto babe kazu "daleko bilo,ne ponovilo se vise"

Vala bas. Samo da nam deca budu ziva i zdrava!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

DA JE SRECE DA BOLNICU POSETIMO SAMO KAD SE PORADJAMO I NIKAD VISE

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sin je tacno na I rodjendan imao tackasto krvarenje iz sisica, i naravno sta bi prvo pomislili nego ono najgore.

Odemo u Tirsovu, ostave nas na odeljenju sa decom koja imaju dijabet,

joj majko moja dusa da te zaboli ,kad vidis i male bebe sa tom bolesti...

elem naravno za mene nema krevet jer nisam overila uput/nalog sta li je vec trebalo u socijalnom,

nema ni obroka nista iako sam htela da platim

jedino sto smo uspeli da se dogovorimo sa dr je da svako popodne idemo kuci , srecom pa smo blizu ziveli,

pa da se svako jutro pre 07h vracamo u bolnicu

i tako 7 dana, ja trudna, pa sve nosila siroke majice,

mm na sluzbenom putu u CG , niko da mi pomogne,

niti smem da ostavim dete da izadjem iz bolnice da kupim nesto za jelo...uzas ....

da ne pricam kako su njemu malom vadili krv iz vene ...joj tu sliku nikad necu zaboraviti on na onom krevetu za preglede njih 5 sestara ga drza razapetog boze oprosti kao isusa da bi uspele da mu postave braunilu....koja mu je stajala svih 7 dana u ruci.......

gomila pregleda svaki dan UZ skener krvna slika, hormoni..sve u redu,

i na kraju sam prof dr kaze ja ne znam sta je njemu :angry::angry:

otisli kuci pred vikend , ponedeljak dolazimo na kontrolu na odeljenje tamo epidemija boginja :wacko:

mislim stvarno, al na srecu nismo dobili , mene je bas bilo strah jer sam trudna I trimestar, ....i tako odbolovasmo 7 dana u bolnici bez dijagnoze

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

uh,zene, ni najgorem neprijatelju ne bih pozelela da ide u bolnicu sa detetom...

ja bila u oktobru sa sinom od 17 meseci, pustili ga bez dijagnoze na Institutu

a u novembru zaglavim sa mladjim od 2,5 meseca na dedinje u deciju bolnicu zbog bronhitisa. Uzas zivi sa obojicom, dusa mi se kidala i kad su ih boli iglama svaki put, pogotovo kad su mladjeg ostavili na intenzivnoj nezi, a mene poslali kuci, jer zaboga, zauzimam im mesto, a dete ne sisa, sta cu onda ja tu!!!!!!!!

Znaci, ni najgorem neprijatelju...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav svim clanovima foruma...ja sam novopecena mama, prilicno zabrinuta iz razloga sto sam pre 3 meseca rodila svoju preslatku devojcicu kojoj su nakon 4 dana po rodjenju pronasli sum na srcu...obzirom da se ta srcana mana kod moje bebe mora resiti intervencijom u Tirsovoj molila bih sve mame dobre volje sa ili bez takvog iskustva da mi pisu o samom boravku, kakvi su uslovi, da li je dozvoljen boravak oba roditelja ili samo majka i dete...svaka informacija ce mi puno znaciti jer me sva ta neizvesnost svakim danom pomalo "ubija", stvara mi nervozu i ne dozvoljava da uzivam u svom prvom materinsvu na pravi nacin...HVALA SVIMA UNAPRED!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Liliput, žao mi je što tako mala već mora da se operiše, ali se nadam da će sve biti ok i da će joj to pomoći da bude zdrava i napredna devojčica. Ja nemam takvo iskustvo, ali ti pružam podršku da sve prođe kako treba i da samo uživaš u danima sa svojom princezom. :)

I...DOBRO NAM DOŠLA NA FORUM!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Liliput dobro nam došla!!!

Nisi napisala kakav šum na srcu ima tvoja devojčica.

Ja ne znam ništa o Tiršovoj, ali ja sam rođena sa šumom na srcu ( DAP ), kao mala sam morala to operisati na institutu za majku i dete. Posle operacije sam sve radila što i moji vršnjaci, trenirala borilačke veštine...itd.

Znam da ti je teško, čak teže nego bebi jer ona je mala i ništa ne razume, al to će joj pomoći da ozdravi i da bude kao i svi ostali vršnjaci... Imaš i moju podršku... tu smo za tebe!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav svim clanovima foruma...ja sam novopecena mama, prilicno zabrinuta iz razloga sto sam pre 3 meseca rodila svoju preslatku devojcicu kojoj su nakon 4 dana po rodjenju pronasli sum na srcu...obzirom da se ta srcana mana kod moje bebe mora resiti intervencijom u Tirsovoj molila bih sve mame dobre volje sa ili bez takvog iskustva da mi pisu o samom boravku, kakvi su uslovi, da li je dozvoljen boravak oba roditelja ili samo majka i dete...svaka informacija ce mi puno znaciti jer me sva ta neizvesnost svakim danom pomalo "ubija", stvara mi nervozu i ne dozvoljava da uzivam u svom prvom materinsvu na pravi nacin...HVALA SVIMA UNAPRED!

Nemoj da to gledas na taj nacin nego kao šansu da tvoja lepotica ima život kao sva zdrava deca ;) I raduj se što ima priliku za to i želim vam da to prođe što pre i još brže da vam traje oporavak.

Spremi se da vidiš mnogo teških stvari. Tamo stvarno ima svega i svačega :( ma duša da ti se skupi. Dozvoljen je boravak samo jednog roditelja (mame). Ja sam tamo bila pre tri godine i tada su bile dozvoljene posete oko 13h u trajanju od 1h (koliko se sećam, a mozda i gresim, mozda traju malo druze). Prostor je dosta skucen (bar se tako meni cinilo) prostorije izmedju su podeljene staklenim zidovima i onda baš slabo imaš privatnosti. U boxu je u proseku dva do tri ili četiri deteta sa majkama. Govorim o odeljenju na 3 spratu. E sad napominjem da je ovo sve važilo pre 3 godine. Nadam se da će se javiti neko sa svižijim informacijama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Puno vam hvala na informacijama i podrsci...znaci mi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I mm od rodjenja ima srcanu manu. Nije imao intervenciju,samo redovne kontrole i hvala Bogu sve je ok. Zelim ti da tu situaciju sto smirenije prebrodite,koliko je to moguce.Devojcica ce ti rasti kao zdrava i vesela sto je najbitnije.Drago mo je da si nam se pridruzila,dobrodosla :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Svaki odlazak sa deteom u bolnicu je stresan i nikako lep... lezala sam na vise strana sa mojim malim a u tirsovoj sam na neurologiji bila na odeljenju doduse samo u dnevnoj bolnici ali sam mogla da vidim da su uslovi i dalje kakoje ana nikolic ovde opisala... ne vidim ja ni da oni izlaze iz tih soba... ne znam da li majke imaju svoj krevet... na neurologiji nesto to i nisam primetila... ustvari ima soba gde bebe imaju krevetic a majke krevet ali sam isto tako i videla da ima soba gde su male bebe i majka na jednom krevetu... ali znam da ces ti biti jaka i izdrzati sve te stvari i da ce sve biti ok... ljubi bebu i drzi te se i da se obavezno javis kad sve prodje..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Liliput, mi smo lezale kad je beba imala 7dana,na odeljenju neonatologije,ona je imala krevetac,ja svoj krevet, i sa nama u boksu je bila jos jedna beba (cija mama nije htela da lezi u bolnici sa njom !?),boksovi su u odvojeni staklom,sestre i doktori su ljubazni...hrana...pravo da ti kazem ne secam se (to je tad bilo najmanje bitno)

Bice sve ok,bebice u tom periodu sva sreca brzo zaboravljaju.Drzim vam fige... da hrabro izguras sve, da vam brzo prodju bolnicki dani i da sto pre uzivas u svom cedu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

pre godinu dana moja cerkica je operisala srce,tada je imala samo godinicu,u mom osmom mesecu trudnoce pronasli su joj srcanu manu.asd,to jest otvoreno srce,bile smo u tirsovoj deset dana,i zahvaljuci predivnim sestrama i lekarima ona je sada ziva i zdrava....to je uzsno iskustvo,ali moras da razmiljas o tome da ce njoj posle svega biti bolje..............

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nazalost, ko "prodje" boravak u bolnici sa novorodjenom bebom, taj se i "komarca" boji!

Moj bebac je sa 4 nedelje jedne noci delovao pretoplo.. Izmerimo T, a ona povisena.. Noc, napolju veje sneg, ledeno napolju, a pre toga ga nismo izvodili.. Em noc, em paranoja sta da se radi, Hitna mi kaze da je Tirsova dezurna..

Dosli tamo, dezurna dr ne zna sta mu je, salje ga na analize krvi i urina.. Iz krvne slike vidi da ima povecan broj leukocita i da posto je mali treba da se zadrzi u bolnici.. A ja, da umrem! Jos se nisam bila (a i nikada necu) oporavila od 8 dana boravka u porodilistu, sad ovo! Pocinjem da placem od straha sta je bebcu, a i od cinjenice da mora da se zadrzi :( Njega mi uzimaju na prijemu, sestra me pita hocu li ja sa njim da ostajem, ja naravno pristajem.. Odlazim kuci po stvari, ne mogu da se oporavim od shoka i placem sve vreme.. :( Dovode me u box, njega sa braunilom u glavi (nisam ni znala da im tu stavljaju samo zato sto su kapilari tu najizrazeniji kod malih beba), doktor kasnije dolazi da mi kaze da je urinarna infekcija.. leci se 7-10 dana!

Svaki dan sam plakala, malom su davali terapije, tih 7 dana nikako da prodje! Zivis od podoja do podoja (na svaka 3 sata), sve sama radis (nema niko da ti pomogne kao kod kuce), gotovo da se ne spava..

Sad je to iza nas, ali, jednom ko ovo prodje, razumece me, i od najmanjeg kijanja se boji..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.