Mama bojanina prica

[Mira 12]

Jao! Jao! Jao! Moje najdublje saučešće porodici.

Sve se nadam da je ovo jedan od ružnih snova.

Ne znam šta da kažem. Dušica divna...

[Bambi81]

Moje najiskrenije saučešće porodici, malim bebcima, mužu i njenoj mami i bratu. Ja sam potpuno slomljena i neprekidno plačem. Počivaj u miru Lepotice naša.

[FILIPA 73]

Ovo sam htjela zadržati za sebe...ali dijelim sa vama, pismo mame Bojane upućeno meni prije par dana.

Za početak, želim da znaš da ti ovo ne kucam kao psiholog već kao mama sa foruma koja ima veliku empatiju za to što osećaš iz prostog razloga što osećam isto.

Nije valjda da i danas osecas krivicu zbog svog izbora? Ja znam više mama koje jednostavno nisu htele da doje i primile su injekcije za zaustavljane laktacije još u porodilištu. Njihova i samo njihova stvar.

Koji su kod tebe razlozi? Iskreno, ne poznajemo se dovoljno dobro da bih mogla da bilo šta u vezi sa tobom tvrdim. Razlozi mogu da budu brojni:

- npr. da nisi imala mleko u prvih 5-10 dana i da si u tom periodu već navukla stres i strah od dojenja i da su ti kasniji pokušaji bili samo okidači nervoze koju si prenosila na dete; onda bi Filipova nervoza povecala kod tebe nervozu i stav da si loša mama čim ne uživaš u dojenju i ne možeš da to blagostanje preneseš i na svoje dete već ga uznemiravaš...

- ili. bila si grozna sama sebi pri pomisi da po više puta dnevno radiš jednu takvu animalnu radnju kao što je dojenje deteta. Zaboga - dojenje je tako biološka stvar, a ti nisi životinja nego ličnost! Prosto, počneš da se ljutiš na sopstveno dete što ti urušava ličnost...

- možda si u mladosti imala mastitis pa si navukla neku anksioznost u vezi sa dodirivanjem dojki...

-možda ne voliš svoje grudi, a kad dojiš moraš stalno da ih gledaš

-možda si ono što mi u psihologiji nazivamo "narcis tela" - tj. da dojenje doživljavaš kao skrnavljenje svog tela. U prevodu - bojiš se da prevremo ostariš, da ti grudi prerano visnu ko ispimpani baloni...

-možda ti je takva biologija - nešto sniženi nagonski dinamizmi (reče da ni ljubav ne voliš da vodiš često). E ovde možemo da radimo razne spekulacije i da ih proveravamo. Naime, nagoni mogu da budu normalni, ali da usled spartanskog odnosa prema sebi, koji je opet posledica životnog iskustva, budu strogo kontrolisani...

... razlozi mogu biti različiti...

Za pravi odgovor je potreban jedan temeljan razgovor. Potrebne su mi brojne informacije o tebi i da izneseš stavove o koječemu pa da se onda bacimo na poreklo tih stavova (na razloge zašto su nastali)

Kakav je moj utisak o tebi?

Mislim da si dama. Imaš ukusa.

Da si ponosna, čak ponekad gorda, da si jako samokritična i težiš odmerenosti (samo takva osoba sebi zamera brzopletost).

Mislim da si stroga prema sebi i prema drugima (u smislu da imaš visoke standarde, nište negativno)

Mislim da je to samo površina. Suštinski si jako ranjiva osoba. Nemaš baš puno poverenja u ljude i ne vezuješ se lako, a i kad se vežeš, sačuvaš jednu rezervu, kao odstupnicu.

Mislim da si baš lepa.

Mislim da si poprilično neprilagodljiva, treba ti vreme da prihvatiš nove ljude, nove okolnosti - stresno ti je to...

Hmmm...

Nalupala sam se dosta. Sve u svemu, jako mi se dopadaš, nalaziš mi se u top five i volela bih da te upoznam jednog dana kad budem prolazila kroz Banja Luku

Moj prvi utisak oko tvog nedojenja je taj da si, kao i ja, Ego-manijak, tj. da ti je socijalna dimenzija ličnosti naglašenija od biološke. Imaš razvijenu samosvest, a dojenje deteta je čist biološki refleks.

Ovo moje mišljenje može natenane da se obrazloži i prodiskutuje, ali ne bih više da dužim, bar u ovoj poruci.

Što se mene tiče - nemam ni najmanju želju da dojim. To posmatram kao žrtvu koja ne mora biti podneta. Ne isptopim se kad vidim mamu koja doji - čak mi je lepši prizor kad vidim da mama menja pelene i smeši se i cvrkuće nešto svojoj bebi. Ježila sam se kad bih kod moje bliske prijateljica čula da je ukućani zovu mama - milka dok je dojila. Nisam ni sklona da veličam tu "posebnu vezu koja se stvara između deteta i majke dok ga ona doji" - to su bre mame izmislile jer se one osećaju posebno bitno tad - one su nekome SVE. Ma beba nema pojma - njoj je bitno da ne bude gladna, a da li je hrana stigla iz mamine ili iz kravine sise, to je samo majci bitno. Sećam se kako se ista drugarica brinula kako da prekine dojenje, da joj dete ne bude pod stresom zbog toga (u 8.mesecu). Kasnije je sama priznala da je njoj bilo teže nego bebanu - on maltene nije primetio, a ona je tugovala neko vreme zbog "razdvajanja".

Imam utisak da deliš slično mišljenje, i da ti je bezveze da ga javno saopštiš da te ne bi linčovale zagrižene mama-dojilje. Kod mene je bar takav slučaj, a nemam baš volju da ikome javno objašnjavam svoje stavove.

Imaš jedno šestoruko mahanje iz Niša.

[FILIPA 73]

U ime Ruskinje:

Potpuno slomljena i potresena vešću da Mama Bojana nije više sa nama i da neće biti uz svoje bebice imala sam potrebu da napišem neko sećanje na nju, koje će uvek ostati u meni.

Mama Bojana se učlanila na forum 17.06.2010. i ja sam bila jedna od prvih koja joj je poželela dobrodošlicu. U početku je sa zebnjom i strahom govorila o svojoj trudnoći, ali mi smo je hrabrile, pa i na nju to prenele. Uvek je sa radošću pričala o rezultatima sa UZ, o položaju, težini i opštem stanju bebica. Kada se priključila i u Kutak za ćaskanje, odmah je bila prihvaćena. Voleli smo da nas posavetuje i svojim stručnim savetima iz oblasti psihologije i svima je ulivala mir i spokoj svojim odgovorima.

Razmenile smo nekoliko pp-a i tada me pozitivno okarakterisala.

Tog dana kada mi je Jelena javila tužnu vest, kao da me grom pogodio. Bila sam u neverici i isplakala se ko nikad u životu. Od tada mi je njen lik neprestano pred očima, njeni postovi o bebi A i bebi B i suze u očima. Slabo spavam, jer čim zatvorim oči, ja pomislim na nju, na njen vedar duh, na njeno hiljado i jedno pitanje da li će biti dobra mama i kako će se snaći sa dve bebe. Kada joj je otac umro, to je podelila sa nama i sama rekla sebi da mora biti jaka i srećna, jer će postati mama i te bebe su joj pružale svu radost i sreću.

Iako je lično nisam poznavala, na mene je ostavila jak, pozitivan utisak i sa ponosom ću nositi uspomenu o njoj u svom srcu.

Ovaj njen post mi je urezan u sećanje, toliko sam mu se obradovala i čestitala joj od srca.

Zene da se pohvalim - cekam cerku i sina

Sin je sa leve strane, malo vise, a devojcica je sa desne strane i malo nize...

Poletecu od srece Veliki su po 13.5cm (to su mere za 17 punih nedelja). Zdravi su, imaju sve organe i lepo se razvijaju... Mrdaju...

Ja sam se dosada ugojila 3-3.5 kg. To je valjda taman koliko treba...

Kada sam videla slike bebe A i bebe B, odmah sam nju zamislila Sa osmehom na licu. Mišići mamini, biće ona uvek uz VAS i čuvaće VAS svojim pogledom. Jednog dana kada porastete i pročitate njene postove, znaćete koliko vas je nestrpljivo i sa ljubavlju iščekivala, i to sve delila sa nama na forumu. Kako je brižljivo kupovala odećicu za vas i razmišljala kakve krevetiće da kupi. Želim vam sve najlepše u životu, a mi tete sa foruma ćemo čuvati uspomenu na Vašu mamu.

Mama Bojana, mila moja, počivaj u miru i HVALA TI ZA SVE, HVALA TI ŠTO SI NAM PRUŽILA PRILIKU DA TE UPOZNAMO, DA SE RADUJEMO S TOBOM, DA NAS TEŠIŠ I UMIRUJEŠ...

Sve vas voli RUSKINJA.

[lanajelena 0]

Velika tuga ...saucesce njenoj porodici i Vama njenim drugaricama

[Sanja BGD]

bez reci...

[Mali Sergej 28]

prvo saucesce porodici.... ogromna tuga.... nemam ni prave reci.... ali imam jedno da kazem.... ja ne znam sta ti "doktori" rade u tim porodilistima... ok nije uvek greska doktora ali nesto mi se previse puta desavaju stravicne stvari da tu ne bi bilo gresaka doktora.... kao da ne shvataju da se radja jedan novi zivot koji treba da zivi, normalno funckionise i uziva u zivotu.... a da sve to posmatraju ponosni roditelji i uzivaju zajedno sa njima.... jezivo...

[Dunja ♥ ♥ ♥ 0]

Nisam bila par dana na forumu pa sam tek sada saznala za mamu Bojanu, ne mogu da prestanem da placem...Zasto Boze??????Dokle ce se desavati ovakve stvari?Toliko se radovala bebicama a nije docekala ni da ih vidi,poljubi,zagrli.....tuga....ne mogu da prestanem da mislim na te male andjele!MAMA BOJANA POCIVAJ U MIRU,NEKA BOG CUVA TVOJU DECICU I TVOJE I DA IM SNAGE DA NASTAVE DALJE!VEC NEDOSTAJES MNOGO..... :(

[Takilend 22]

Devojke, nesto mi pade na pamet Ninuska.... nikada se ne javi.... jeza me hvata...

Da li mi veruješ da je i meni ona prošla kroz glavu kada se ovo desilo našoj miloj drugarici. Šta drugo može čovek da pomisli nego nešto crno.

[Takilend 22]

toliko mi teško da gvirnem na forum, jer vidim njene postove. Nikako da se pomirim sa činjenicom da nje više nema... Uh... mnogo mi je teško...

[Trta 473]

Iskreno saučešće Bojaninoj porodici. Tuga ne može rečima da se ispiše. :(

Svu sreću i zdravlje želim dečici, a tati da izdrži zbog tih malih anđela

[Cipiripi 5]

Moje saucesce

[FILIPA 73]

Hvala svim djevojkama koje zajedno sa nama dijele ovu tužnu priču...

Uvijek ćemo je se rado sjećati...

[*Unina mama :-)* 226]

Tuzno je kad znas koliko se radovala i kako je jedva cekala porodjaj a da se sve ovako zavrsi... Tuzno... Meni forum nije radio danima kad sam konacno usla docekala me je strasna vest. Ja je nisam poznavala kao neke forumasice ali me je toliko pogodilo :( ... Najvise mi je zao nje... I uvek ono pitanje "zasto?" Zasto se uvek dobrim ljudima desavaju lose stvari????? Ne mogu ni da zamislim koliko je samo tesko njenoj porodici i njenom muzu... Treba izdrzati sve ovo... Sad su svi trebali da slave i raduju se rodjenju njihove decice da uzivaju u njihovim prvim danima... Strasno stvarno...

[melita 0]

Strasno!Jako mi je zao mama Bojane,ne mogu da verujem sta citam,zar u 21.veku da se desavaju takve stvari???

da je samo videla svoje bebice....

Iskreno saucesce porodici i prijateljima.

[*Unina mama :-)* 226]

Zdravo drage mame!

Ja i nemam neko Bog zna kakvo iskustvo... Tek sam u 11. nedelji. Nemam pojma ni ocemu osim sto znam da nosim blizance...

Kako sam se samo usokirala kad sam videla na ultrazvuku da nije samo jedna beba. Sreca, pa posle strahovi: sitna sam, da li cu moci da iznesem trudnocu do kraja... sta ako ih rodim mnogo pre termina...inkubator... sta ako ne budu dovoljno zrele kad ih rodim... sta ako se porodjaj iskomplikuje... sta ako se desi nesto lose... sta ako moram da lezim tokom trudnoce... sta ako... sta ako... Sve mi je najgore padalo na pamet, necu ni da pominjem.

Prvi UZ pocetkom seste nedelje... jedan se embrion razvio vise nego drugi... Dr ne zna ni da li ce se taj drugi odrzati... Posle nedelju dana blago krvarenje... Drugi ultrazvuk, cekam nesto lose,u nakboljem slucaju da je jedan (manji) "otpao"... Kad Iznenadjenje: manji pristize veceg... Naravno, ubacili su mi Utrogstan u terapiju i lezanje...

Treci UZ za desetak dana - deveta nedalja, cicani su sada isti u mm. Registruje se srcana radnja. Vise ne moram da koristim hormonski dodatak ali treba da se pazim (sta god da to znaci).

Taman pomislim da mogu da odahnem - stizu rezultati iz laboratorije. Imam manjak hormona tiroidne zlelzde. Opet panika: sta ako nastupi pobacaj, sta ako se bebe lepo ne razvijaju,... sta ako zaostanu u fizickom rzvoju pa bude neki missed abortion... sta ako se razvije neki oblik mentalne retardacije kod njih... Cuda su mi prosla kroz glavu.

Odem kod endokrinologa i zena me umiri, kaze mi da ce ponovirti analize (za svaki slucaj) pa ako se potvrde opet losi rezultati da cu piti tiroksin u nekom obliku i da to ne steti trudnoci...

Svaki cas gledam u stomak... Sto ne raste brze? Valjda kad ima dve bebe treba brze da raste, a ja nesto ne primecujem da je tako. Mozda mi bebe ne napreduju dobro? Znam da ne treba unapred da panicim, ali eto...

Ma nisu mi misli stalno mracne... Cak naprotiv. Uglavnom sam blazena. Nego sutra opet idem u laboratoriju pa mi se vrzmaju po glavi neprijatne misli.

Jedva cekam da budem u trideset i nekoj nedelji kao ostale mame koje su kucale na temu blizanacke trudnoce...

Pozdravljam vas!

Držim se dobro i radujem se mnogo, čak neumereno... I tada sam, pa na kraju ništa... Kako volim kad citam postove ovih mama koje su prevalile tridesetu nedelju Hoću i ja tako. Toliko sam nestrpljiva da bih išla na UZ bar jednom nedeljno da vidim da li bebe rastu, da li je sve u redu... Kad mi dr kaže: sledeći pregled za tri nedelje, ja pomislim "Ko će toliko dugo da čeka?" Pa visim ovde na forumu da brže prođe vreme, čitam brige i radosti drugih trudnica, savete onih iskusnijih... Nekako, ovde se osećam kao da sam na mestu gde mogu da očekujem razumevanje. Ove strahove čak i ne pominjem mojim najmilijima, rećiće mi "Preteruješ", kao da ja to ne znam... Ovde su u glavnom trudnice, a one znaju da je u našem stanju sasvim normalno ne biti normalan i ne prebacuju jedne drugima zbog toga...

Moji blizanci rastu u mom stomaku

Juce na UZ smo dobili sledece mere:

stasrost trudnoce 11 nedelja i 5 dana

beba A 42mm

beba B 44mm

Jao sto sam srecna!

Dr kaze da se lepo razvijaju. Pogledala ih je kolor dopler ultrazvukom i kaze da su tkiva dobro prokrvljena i da je (zasad - grrr!) sve u najboljem redu. Sto bih volela da postoje stopostotne garancije da ce i nadalje biti tako. Uputila me da uradim i dabl test, ali nemam para pa cu ga preskociti. Planiracu tripl za mesec dana.

Hvala ti, Citana, na brizi i podrsci!

Poljubac od srecne trudnice!

Meni svaki dan rade ctg i imam kontrakcije ali se ne otvaram. Dr mi pominje indukciju a ja sam, čitajući vaša iskustva, sve uplašenija. Još dve bebe... Prva prednjači glavom, druga je karlično. Padaju mi na pamet kratke pupčane vrpce. Pada mi na pamet zelena plodova voda... Pada mi na pamet cepanje, vakuum...

Samo mi se crne misli motaju po glavi. Uopšte nisam opuštena. Izem ti psihologa...

[Topaz 120]

Ne mogu ni da citam, previse stresno ....

Najiskrenije sucesce mama Bojaninoj porodici i tim divnim andjelima koje je donjela na svijet ....

... nakon ovoga, strah me da se porodim ... mama bojana pocivaj u miru i sa neba gledaj svoje andjele kako rastu

[Topaz 120]

... ako neko ima informaciju o tome sta se acno desilo i kako neka postavi, zaista bi volila da znam sta se u sustini desilo ...tacnije zbog cega .....

[ChiMama 12]

Uf... Jako je tesko citati njene postove... Tako je bila srecnai uplasena,prava trudnica sa hiljadu pitanja... Koja zalost sto su se na raju njeni strahovi i ostvarili,dok citam kako je mislila o svemu crnom u nekim trenutcima...

[viki77 36]

MamaBojana,bila si veliki covek i tako milo bice...Jako sam tuzna...Iskreno saucesce porodici.

[lajavica 0]

Pročitala sam ovu vest na jednom drugom forumu i ne mogu sebi da dodjem......nikad nisam bila ovde, nisam ni pričala sa zenom ali suze ne mogu da kontrolisem......

Ne mogu da verujem da se tako nesto jos dogadja u 21. veku...

Bojana, Bog sebi uzima uvek najbolje pa je tako i tebe uzeo, ali ne mogu da mu oprostim sto ti nije dozvolio da upoznas svoje dve ljubavi najvece, sto ti nije dozvolio da ih gledas kako rastu, da ih slusas kako uče prve reči i zovu te mama.

Tata, ne znam kolika je bol sa kojom zivite ovih dana ali znam da morate da budete jaki jer sad imate dve ljubavi koje zavise od vas. Morate biti jaki zbog njih, jer su oni zeljni vase ljubavi, morate im biti i tata i mama.

Boze, naljutila sam se na tebe sto si ove dve ljubavi ostavio tako malene bez majcine ljubavi, zagrljaja , osmeha, nezne reci, utehe.....

Pocivaj u miru andjele.

[*Unina mama :-)* 226]

sad je medju andjelima...

[Dunja ♥ ♥ ♥ 0]

Decica su joj kao andjeli...duse male...neka ih Bog cuva a mama ce ih gledati sa neba kad nije stigla ni da ih poljubi

[FILIPA 73]

Milan i Marta...tako se zovu duše male...

[lajavica 0]

Milan i Marta...tako se zovu duše male...

:( :( :( duše male