-
Broj odgovora
4 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice gema
-
gema je dodao/la post u temi Sve o prevremenom porođaju
Drage mamaice, evo da vam se pohvalim da je kontrola prošla u najboljem redu, valjda 1. put od početka trudnoće. Švrća lepo napreduje, ima već 1.5kg, a ja sam pod ovom terapijom za sada stabilna. Valjda ste mi vi talične
Suncokret, žao mi je da čujem da se još neko isto tako pati kao i ja, ni moji protoci i danas nisu bili sjajni, ja takođe često merim pritisak i za sada je ok, ali danas me je dr malo utešio time što se prokrvljenost poboljšala ovom terapijom koju primam. Ali isto tako me je upozorio i da se ne smem opuštati, tako da sutra ujutru moram ponovo do bolnice da urade još neke analize.
Samo da sve do kraja bude OK, a biće, MORA DA BUDE!!!!
Pozzz.... i ljubim vas puno!
-
gema je dodao/la post u temi Sve o prevremenom porođaju
Drage mamice, vaša podrška mi mnogo znači.
Jedva čekam pregled sutra da vídim mog malog švrću! Mada moram da priznam da dosta i strepim od toga šta će mi novo dr reći.
Ljubim vas puno
-
gema je dodao/la post u temi Sve o prevremenom porođaju
Neuhvatljiva hvala ti na podršci.
I pored svega se trudim da ostanem pozitivna i nadam se da će se na kraju sve dobro završiti.
Veliki pozzzzzz......
-
gema je dodao/la post u temi Sve o prevremenom porođaju
Veliki pozdrav za sve mamice!!! Ja sam nova na ovom forumu, izvinjavam se ako nešto zabrljam Trenutno je prevremeni porođaj i ne daj bože gubitak bebice moj najveći strah, pa ću podeliti sa vama moje dosadašnje iskustvo.
Ušla sam u 30. nedelju, a moja trudnoća do sada je bila sve samo ne uživancija. Napominjem da imam 30 god i da mi je ovo 1. trudnoća.
Bila sam presretna kada sam saznala da sam trudna, ali ubrzo su počele jake mučnine i povraćanje što je trajalo oko 2 meseca i s obzirom da sam izgubila oko 8 kg završila sam u bolnici. Hvala bogu da se to završilo, ali ubrzo su mi otkrili poremećaj u radu štitne žlezde (hyperthireosis), pa sam od tada na lekovima i pod redovnim nadzorom endokrinologa. Ubrzo sam radila i double test koji nije bio dobar i nakon genetskog savetovališta zakazana mi je amniocenteza. Taman kada sam počela da se psihički pripremam za ono što me čeka, u 14. nedelji sam jako prokrvarila tako da su me sanitetom ponovo prebacili u bolnicu gde su ustanovili da je bebica dobro i stavili na tokolitike i još neke silne infuzije. S obzirom da je dr kod koga vodim trudnoću car i jako temeljan, nakon pregleda koji je trajao oko 1h rekao mi je da sumnja da krvarenje ima veze sa nekim poremećajem krvi koji ja verovatno imam i predložio mi da uradim neke testove i analize koji se inače rade nakon 3 pobačaja. Sve za bebca naravno, ko bi normalan čekao 3 pobačaja! Nakon tih testova ustanovljen mi je nasledan poremećaj koagulacije krvi (vrsta trombofilije) i odmah prepisan clexane 0,4, po 1 injekcija dnevno.
U 17. nedelji prošla sam i kroz amniocentezu i na svu sreću nalaz je bio: normalan muški kariotip, i tada sam prvi put plakala od ČISTE SREĆE!
Međutim u 18. nedelji, na redovnom pregledu kod mog dr-a, ustanovljeno mi je da je grlić skraćen na 1cm sa znacima tunelizacije, pa po 3. put u bolnicu i plasiran mi je serklaž sa savetima za umereno mirovanje.
E ni tu mojim mukama nije bio kraj jer sam u 21. nedelji zaradila neko trovanje hranom uz strašno povraćanje i dijareju - pa ponovo u bolnicu!
U 23. nedelji radila sam dopler krvnih sudova marerice koji je pokazao da materica nije dovoljno prokrvljena pa su me po 5. put zadržali u bolnici radi testova i objasnili kako moram biti spremna na sve što ovakav rezutat može da nosi - gubitak proteina, oticanje, visok pritisak, preeklampsija, infarkt posteljice, gubitak bebe... ali i "ne mora da znači". Do tada sam već postala ne samo visoko rizična već i visoko uspaničena trudnica!
Poslednji put sam završila u bolnici u 27. nedelji zbog peska u bubregu i nepodnošljivih bolova. I to sam na svu sreću prebrodila, mada i dalje imam povremene bolove zbog kojih ne mogu da legnem na desnu stranu.
Sada sam kod kuće i "mirujem umereno" s obzirom da treba što više da ležim zbog serklaža a što više da šetam zbog koagulacije krvi )), a kada kod posetim bolnicu zbog doze clexana čujem - ma samo se Vi smirite, dobro je da smo i do ove nedelje dogurali, pa niko ni ne očekuje da dođete do 40. nedelje!
Ne treba ni da napomenem koliko sam u panici i štrecam se na svaki bol, zatezanje i pritisak. A već 2 dana mi se čini i da slabije osećam bebine pokrete.
U ponedeljak idem na kontrolu, poslednji nalazi koagulacije su na donjoj granici, verovatno ću ponovo u bolnicu.
Jako mi je žao ako sam vas sve udavila svojom pričom, morala sam malo da olakšam dušu, ako je predugačka molim administratore da je uklone.