MicaZoki(LUKA)

Član
  • Broj odgovora

    263
  • Priključio/la se

  • Poslednja poseta


Odgovori objavio/la MicaZoki(LUKA)


  1. A ja imam 24 teme,bas sam gledala. Moracu da zapisem,nema mi druge. Sto je najgore ja sifre znam za ona dva profila,ali nemogu da udjem,sta sam ja radila,Boga pitaj.:rolleyes: Hvala vam zene. :wub:


  2. E vidis to nisam znala. Kakve ste kraljice :wub: Kud se neseti sifre prvog profila,tamo sam vala pisala i pisala,bezveze. Hvala na obavestenju,da mi nisi rekla,nikad nebi saznala zasto nemogu da vidim sve teme.

    MalaNina i Tackicca volite ovo

  3. Veliki poljubac za tebe i bebca Mamino :wub: Evo mene sa treceg profila,jer nemogu da se setim sifre za stara dva MicaZoki... :D Koje su teme sada aktuelne,jel su sve trudnice od prosle god na istoj temi? :) Ja neke teme nemogu da nadjem,pa onda piskaram tako svuda pomalo. :P

    Mamino, Zone* i Tackicca volite ovo

  4. Ragdoll,isto tako,htela sam da odem negde i da ostavim sve,nisam vise znala sta cu sa sobom. Onda kako je beba rasla,pa je poceo da se smeje,da se raduje,da guce,kada me pogleda a u okicama vidim radost i odusevljenje sto sam tu pored njega,e onda je pocelo da prolazi sve. Nasi bebci,pa oni su cudo ludo. :wub: Cvrcak,slobodno pij ono sto ti je doktor prepisao,znaju oni sta sme,a sta nesme. Sada ce lepse vreme,pa ces moci da setas,pokusaj da budes vise u drustvu. A to sto kazes da se bojis da neces da volis svoju bebu,pa to je nemoguce,videces i sama. Zamisli jednu bebu,kojoj se oci zasijaju kada te vide,kojoj nemoras nista da kazes,ona je srecna samo da si pored nje. Pruza rukice nebili te samo malo dotakla. Voli tvoj miris,tvoj glas,tvoje cutanje,voli te kada si tuzna i kada places,kada si srecna i kada se smejes jer ti si njena mama,najbolja mama na svetu. :wub:


  5. Cvrcak123,isto sam se to pitala,zasto se tako osecam kada sam toliko zelela bebu i sve je dobro,a ja ludim. Pokusavala sam da sw nekako smirim,to je meni sada lako da kazem kada je proslo. Nadji nesto sto te smiruje... Mene je recimo smirivalo da setam,da budem u prirodi i pokusala sam da se tesim. Posto je moj najveci strah bio ta bol na porodjaju,da li cu moci da disem,imam prolaps na srcu,sto nije nista strasno i nije mi predstavljao nikakav problem na porodjaju,ali sam ja mislila da necu moci da disem zbog toga i da ce mi srce toliko jako lupati,da necu moci da izguram bebu,da cu se lose osecati. To su najvise hormoni uticali na moje osecanje,zato se i zove drugo stanje. Tebe sada drmaju hormoni i sve ti je izmesano i osecanja i misli i sve. Cega se ti najvise bojis,pa se osecas tako? Mene je popustilo tek kada sam se porodila,posle 4 meseca,ali tada sam shvatila da je sve kako treba,porodila sam se,zivi smo,zdravi,bebac raste,sa muzem se lepo slazem,znaci ostaje mi samo da se opustim i uzivam. A i hormoni te popustaju,nekako si vise svoja,ona stara ti.

    Mamino i leni volite ovo

  6. Nina veliki,veliki poljubac za tebe i bebca. To sta sada opisujes jeste na nervnoj bazi,znam da ti nije lako zbog cele situacije sto se izdesavala sa bebom. Ali tebi je jedino resenje da setas,da se druzis,zato sto si sama kuci po ceo dan,samo se osecas jos gore. A zasto ide na operaciju testisa?

    Mamino voli ovo

  7. Cvrcak123, ja te u potpunosti razumem. Ja sam jedva cekala da zatrudnim,sva sreca zatrudnela sam brzo. Sve je bilo uredu sa bebom,inace sa celom trudnocom,ja sam se super osecala. E onda sam usla u sedmi mesec i onda pocinje uzas i katastrofa,panika,gusila sam se koliko sam bila uplasena,kako cu da izdrzim do kraja,bas sam se plasila da nepoludim,uzasno sam se osecala. Svaki dan sam prozivljavala isto,nisam imala mira da sedim,morala sam da se setam. Nocu sam se budila sva preznojana,uplasena. To je bio osecaj koji nebi pozelela nikome.  Plasila sam se bola,plasila sam se kako cu da disem na porodjaju.Najvise me je smirivalo to sto sam setala po dvoristu,basti. Plakala sam svaki dan,osecala sam uzasan nemir,niucemu nisam uzivala. Poceli smo sa kupovinom za bebu,a meni je tako bilo sve jedno sta cemo kupiti,bilo mi je bitni samo da se sto pre otarasim stomaka. Zvuci uzasno,ali sam se tako osecala.Pokusavala sam da se smirim na razne nacine,da razmisljam pozitivnije,ali nije vredelo. Sve mi je smetalo,guzva,galama,ma bas sve. E onda sam se porodila i to se smirilo na jedan dan i pocelo je opet,ali su tu bili sada neki drugi strahovi,mislim da mi je tada bilo jos gore. Gledam kako muz uziva sa bebom,a ja u panici,nije me zanimala beba,bilo mi je samo da pobegnem negde,sve sam videla kao kroz maglu,kao da nisam prisutna. Tada me je uhvatila ta postporodjajna depresija. Plakala sam svaki dan,bas mi je bilo tesko. E kako je vreme prolazilo i bebac je rastao,tako je mene to sve polako popustalo. Kada je imao dva meseca isli smo u Vrnjacku Banju i tamo sam se najvise opustila i dosla sebi. Drzalo je mene to do njegovih 4 meseca,pa me je popustilo skroz. Sada moj mili,najdazi bebac ima 7 ipo meseci i to je sve proslo,hvala Bogu. Ja samo mogu da ti pozelim da te to sto pre prodje,da se smiris i uzivas u trudnoci. Trudnoca nije strasna,naprotiv,lepa je. A jos lepse je kada bebac ima tu negde oko 2 meseca,pa mu ti pricas,a on ti se smeje,guce. :wub: A kasnije ide sve lepse i lepse,pocinje da se okrece,vrti na sve strane,pa mozes da se igras sa njim,svaki dan nesto novo. :D Zelim ti svu srecu ovog sveta tebi i ostalim trudnicama a i mamama koje se osecaju tako. :wub:

    MalaNina i Mamino volite ovo

  8. Veliki pozdrav za moje bivse trudnice,Mamino,Malu Ninu,Cipelic,Kruelu,Margaritu,ima ih jos,ali nisam videla da su tu. :wub: Nije me bilo neko vreme,jer nisam mogla da se setim sifre sa ona dva naloga MicaZoki,pa sam napravila treci. :D E ovako,htela bi da podelim svoje iskustvo o strahovima u trudoci. Od sedmog meseca je mene poceo da obuzima strah i panika,oko raznoraznih gluposti,sada su mi gluposti,ali mi je tada bilo strasno. Mnogo sam se plasila bola,da necu moci da izdrzim,da necu moci da disem,da ce me tamo hvatati panika itd. Budila sam se svake noci preznojana,koliko je mene strah obuzeo,nisam znala za sebe,bilo je strasno. Sva sreca pa sam imala moje trudnice,to su ove divne zene koje uvek imaju lepu rec i umeju da utese i ohrabre.  Dosao je taj dan,poceli su bolovi,to je nesto jedva i da zabolucka,sve to ide postepeno,kako se otvaras tako bol polako raste,ja sam mislila da ce mene to da boli konstanto 24 h,ali nije tako. To je bol koji moze da izdrzi svaka zena,to sve ide postepeno i nije konstantno,to boli do jedne odredjene jacine i kako dodje do te jacine,tako pocinje da se smanjuje i nestaje,ja sam trazila epidural,nisam ga dobila jer otkucaji bebini nesto nisu bili kako treba i nije mi ni trebao,to je vise bio strah. Svaka zena koja moze da uzne epidural,treba da uzme,podrzavam to i samo napred. Hocu da kazem da sam znala da ce porodjaj tako da izgleda,nikada se nebi tako plasila i panicila. To nije nista strasno,svi se mi bojimo nepoznatog,a i sta sve procitamo i cujemo,pa se jos vise uspanicimo. Samo treba da se opustite i uzivate u trudnoci,da razmisljate o svojim bebicama,kako cete se uskoro upoznati,da zamisljate kako bi mogle da izgledaju,jednostavno da uzivate. Ja kada sam se porodila,stavili su mi bebu na grudi,a on majusan i ridj.  Kaze mi babica,jao majka pa on je ridj,mora da je na tatu. Ma kakav tata,nema nikog u porodici i u familiji da je ridj,pa sve gledam da li je moj,a ono jeste,jos uvek smo povezani pupcanom vrpcom.:D  Ma to je nesto divno,videcete kada se porodite i nije strasno!!! Nebi mnoge zene imale po dvoje,troje,cetvoro pa i vise dece. Zelim vam od srca sto laksi i sto bezbolniji porodjaj! :wub:

    MalaNina, Tackicca i miliccam volite ovo