IvanaKK

Maloj deci ne treba busiti usi! Prvo, to je savet zlatara koji od toga zivi izmedju ostalog, i rekao mi je kada je moja devojcica od 4 godine htela da probusi usi da je to greska koju roditelji prave, da su usi pune akupresurnih tacaka i je to jedan varvarski obicaj koji detetu samo stetu moze naneti. I ja sam se zahvalila i ubedila dete da je jos malo da busi usi. Ni najstarijoj kcerkici koja sad ima 10 godina nisam busila usi dok je bila beba, jer otkud ja znam da li bi se njoj to dopalo, a sada, kada sam cula i zlatarevo objasnjenje, bilo mi je drago sto nisam. Ionako je sama trazila kad je malo porasla, pa smo je odveli. Ni najmladjoj koja ima 13 meseci necu busiti dok ne poraste i sama ne zatrazi. Uostalom, ne vole svi pirsinge. Ja volim, mada sam i ja sama odlucivala o tome, pa sam tako busila i usi, pa opet jedno uvo na jos dva mesta, pa onda i nos. Ali npr moja mama smatra da je to skrnavljenje tela. Posto postoje zdravstveni razlozi protiv busenja usiju bebama a i cinjenica je da su ukusi razliciti, mislim da ipak treba dete to samo da izabere kad poraste.

Oho, kakve teske kvalifikacije!!! Uopste ne mislim da si u pravu! Nije sebicno nemati dete, sebicno je imati ga samo jer svi imaju ili ti je neko rekao da to tako treba pa mu biti los roditelj. Sebicno je doneti ga na svet i zapostavljati g. Sebicno je i roditi ga, a posle mu priustiti da moze da zivotari a ne i da zivi. I od kada je letovanje nepotrebno? Od kada je sebicno zeleti da odvedes detet na more ili planinu da vidi nesto novo, prosiri vidike, dise zdraviji vazduh i sl? Sta je sebicno u tome da zelis sebi da priustis nesto sto te cini srecnim? Daleko je sebicnije nakokati toliko dece da moras da se lisis svega, da zbog silnih odricanja unutar coveka raste nezadovoljstvo i da bude nesrecan. Mnogo je sebicnija ta varijanta jer srecno dete moze biti samo ono kome su srecni i roditelji i koje ni u dubokoj podsveti nikada nece roditelji videti kao razlog svojih nezadovoljstava i frustracija.

Ljudi to su 3-4 sekunde...ja mislim da ne treba nista specijalno da radis, osim da ga zagrlis i pokusas da ga umiris dok se malo ne smiri plac i ne uspostavi normalno disanje.

Zakon sam potpuno razumela, donekle se slazem, ali dobrim delom i ne. Sanse da bude primenjen i ovom oblik su ravne nuli, jedino sto je realno ocekivati jeste da se o nekim stvarima vise cuti i da se rade tajno.

Izbacila bih ovo sto i neuhvatljiva.

Evo recepta za baklavu koju sam obecala, moji su iz Sarajeva, generacijama unazad i ovaj recept je isto star samo prilagodjen savremenim uslovima.
Sastojci: 250 g mlevenih oraha, 250 g seckanih oraha, 200 g suvog grozdja, 125 g maslaca (u orignalnom receptu je islo maslo, ali moze i margarin koji ja uglavnom stavljam jer mu je miris manje jak nego kod maslaca), malo ulja, secer,vanilin, voda, limun (ili dva ako je mali), 500 g tankih kora za pitu.
Priprema: Istopi se maslac na malo ulja, naulji se tepsija, i slaze se redom:
1) kora namazana istopljenim maslacem
2) kora sa jednom supenom kasikom secera (posuta, da se rasporedi svuda po malo)
3) kora koja se poprska vodom i na nju se stavi malo mlevenih oraha, malo seckanih oraha i malo suvog grozdja
Tako se vrti u krug dok se sve ne utrosi, poslednja kora se premaze istopljenim maslacem i poprska vodom i to se pece dok ne porumeni, kod mene je to nekih 20 ak min do pola sata na temperaturi 200 stepeni, ali ne treba se na to oslanjati, odokativna metoda je keva
Kada bude pred kraj pecenja, u serpicu se stavi secer i voda da prokuva. Ja ovu kolicinu prelivam sa 500 g secera i 1/2 l vode, sokom od pola limuna i drugom polovinom isecenom na kriske + jedan vanilin secer. Ko voli da bude vise safta, dodace vise secera i vode (kolicina limuna i vanilin secera i ne mroaju da se menjaju jer kako god okrenes daju smek koji treba da daju). Uglavnom, bitno je da bude ista kolicina secera i vode i da se vrela baklava preliva vrelim prelivom.
Kada sve bude gotovo, dostavi se clanicama na degustaciju i strucnu procenu

Prvu selekciju drugara mora napraviti roditelj da bi dete naucilo kako da u zivotu bira drustvo. Koliko god lepo zvucalo da sva deca treba zajedno da se igraju, mislim da je nemoguce u praksi. Nisu sva deca ista samim tim sto se ne rode u istoj sredini i ne dobijaju isto vaspitanje. Neki od njih jednostavno rastu u problematicne licnosti. Dete treba usmeravati da se druzi sa decom koja nisu preterano agresivna, i koja dobijaju slicno vaspitanje kao vase dete. Ne bih da budem pogresno shvacena, ali kulturoloski milje je jako bitan jer moja deca rastu u porodici gde se sa njima radi, gde nisu prepustena sama sebi, i gde uvek nadjemo vremena da se igramo sa njima. Dok recimo, jedino dete sa kojim svojoj deci ne dozvoljavam da se igraju, raste u jako imucnoj porodici, gde je majka krajnje nezainteresovana (provodi dosta vremena sa njim ali na potpuno pasivan nacin, samo fizicki je prisutna), a otac je retko sa njim, i to vreme koje provede sa njim mlati ga, vuce za usi i sl, a sve to sto mu fali kompenzuju tj pokusavaju da kompenzuju skupim poklonima. To dete je uvek ljuto, svadljivo i spremno na okrsaj. I naravno da cu uciti svoju decu da uvek u zivotu takve ljude izbegavaju...

Kada mm dodje sa posla, kuka kako je umoran, ja kazem da sam i ja mrtva umorna, a on izgovori: ali ti bar nisi morala da ides na posao. E, tu podivljam, odmah skacem i za gusu hvatam, jer sam ceo dan sa decom i kucnim poslovima, dorucak-peri sudove-usisaj-obrisi prasinu-okaci ves-spremi drugi za pranje-stavi rucak-postavi rucak-operi sudove + sve to vreme usput ne dozvoli da se deca osete zapostavljeno.

Epilepsija i ne bi smela da bude razlog odvajanja, samo pojacane paznje vaspitacica zbog eventualnog napada. Iako nisam od pocetka bila na ovoj temi, moram ti reci da mi je jako drago da ce dete moci da bude sa svojim vrsnjacima!

Zakon sam potpuno razumela, donekle se slazem, ali dobrim delom i ne. Sanse da bude primenjen i ovom oblik su ravne nuli, jedino sto je realno ocekivati jeste da se o nekim stvarima vise cuti i da se rade tajno.

Izbacila bih ovo sto i neuhvatljiva.

Moja svekrva u principu nije problematicna s tim sto ima neke svoje tripove samo njoj jasne verovatno. Najnoviji stos je da zakljucava svoju sobu. I tako je zvala majstora da joj stavi bravu na vrata novu, on je to odradio ali je krisom meni dao kljuc jer je baba stara pa ako umre da ne moramo da rasturamo vrata. I ona tako sva vazna, zamandali svoju sobu kao da zlatne poluge tu drzi i ode, a ja otkljucam i pravim se blesava. Ona dodje, cuti, gleda vrata, pa joj nije jasno, nije sigurna je li zakljucala....a ja krepah od smeha.