Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

odgovora

Objavljeno

SuperStar, jesi ti mama bebe koja je trebalo da se zove Zvezdana? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav zeneeeee <3 <3 <3

Evo i mene,ziva i zdrava posle 5 godina 

Kako gurate,kako se "lecite"?Ljubim vas sve

Ss,drago mi je da si se javila. Ja cesto mislim na clanice koje su bile aktivne kad i ja,ali niko se ne javlja. 

Mene je prosla ankioznost skroz...meni je to bila verovatno posledica soka zbog tate. I uospteno cele situacije. Porodjaj,novi clan porodice,jos ne uhodana a onda tatina smrt...i tu se sve javilo. Da kucnem sve super. V ima 3godine. 

Kako si ti?

SuperStar voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

SuperStar, jesi ti mama bebe koja je trebalo da se zove Zvezdana? :)

Jesam ali se zove Srna :))  U medjuvremenu je dosao i Sergej <3

k a m voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ss,drago mi je da si se javila. Ja cesto mislim na clanice koje su bile aktivne kad i ja,ali niko se ne javlja. 

Mene je prosla ankioznost skroz...meni je to bila verovatno posledica soka zbog tate. I uospteno cele situacije. Porodjaj,novi clan porodice,jos ne uhodana a onda tatina smrt...i tu se sve javilo. Da kucnem sve super. V ima 3godine. 

Kako si ti?

Tebi se bas sve skupilo odjednom,moralo je da izbije na neki nacin..Ali eto,prevazisla si sebe i verujem da si dosta toga naucila iz anks.

Ja sam prosla razne faze ali ona anks.,agrofobija i panicni u prvoj trudnoci su bili nesto najgore ikada.Posle toga sam imala ali je zanemarljivo u odnosu na ono.

Sada je anks. i depresija najnormalnija tema i nema ko ne pati od neke vrste :/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zdravo.drago mi je da ste se javile.e ovako..imam 37god.trudna sam 11-ta nedelja.imam napade panike.znate da ne smem  ni jedan lek.poludecu.pomozite nekako .;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zdravo.drago mi je da ste se javile.e ovako..imam 37god.trudna sam 11-ta nedelja.imam napade panike.znate da ne smem  ni jedan lek.poludecu.pomozite nekako .;)

Cao <3 

Znas kako smes bromazepam kad bas ne mozes da izdrzis,slobodno.Ja vam svima od srca preporucujem na fb stranicu Zivi zivot bez straha,vodi je jedina osoba koja je meni otvorila oci svojim videima,Snezana Babic.Sada ima i knjigu i zaista sam se preporodila...Pogledajte,pa mozda pomogne i vama,a verujem da hoce <3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Stvarno se osecam bespomoćno.Ovo mi je prvo dete..zelela sam ga.i sad ne znam sta mi se dešava.Cesto placem.tuzna sam onda počne da mi ubrzano lupa srce,panika...kako cu ja da izdrzim do porodjaj?Svata mi je u glavi...imam podršku od muza i porodice.Sve je u redu samo ja nisam...:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Malo sam upala u temu,jer vidim da pisete o aksioznosti.

Moj savet za sve zene je da se ne kljukate tabletama za smiranje,nece vam nista pomoci,samo produzavate agoniju,a vasa deca ce trpeti,jer aksioznost su realni i nerealni strahovi sa kojima treba se izboriti i suociti.Svako ko ima taj problem koji je dubok trebao bi da poseti psihijatra,strucni su ljudi i pomoci vam.

Ja sam dete zene koja se vec 25 godina zivota bori sa time,prvih 10 godina te bolesti je prespavala,jer je bila na bensedinima.Tada psihijatri nisu znali ni sta je,mislili su da je moj tata tuce.Danas to je bolest sadasnjice i dr se uspesno bore sa time.

Ja sam neko ko ima realne strahove i imala sam napade panike i gusenja,ali zbog mog "teskog" detinjstva trudim se boriti i izboriti sa svime,jer mojoj deci sam potrebna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zdravo.drago mi je da ste se javile.e ovako..imam 37god.trudna sam 11-ta nedelja.imam napade panike.znate da ne smem  ni jedan lek.poludecu.pomozite nekako .;)

Ja imam 38god , sa 37 sam rodila drugo dete i moja muka je krenula posle porodjaja. Imam strahove vezane za bolesti kako starijeg tako sad i mladjeg deteta i naravno svoje. Plasim se svega.Cim se nesto desi, npr. dete bolesno,losi rezultati kKS ja dobijam panicni napad i vec pocinjem da mislim o najgorem

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Plasi me kako cu.dodje mi da odustanem.Ovo niko ne moze da razume.Kazu mi da sam jaka,da mogu.A samo ja i ljudi koji imaju ove napade znaju da je tesko.Celo telo mi drhti od straha.Pre trudnoce sam pila AD.sad ne smem nista.tesko mi je.Mala nina,znam taj osecaj i tu strepnju.samo ne znam kako se izboriti s tim.Idi kod psihijatra ti bar smeš da pijes AD.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja se najvise bojim bolesti,pogotovo sto moji najblizi boluju ili su bolovali od karcinoma,ja sam i u prvoj i u drugoj trudnoci imala miome i jako strahujem zbog dece,jer ne znam kako bih podnela da se one razbole,a starija od bebe kuburi sa alergijama i sad samo razmisljam da i sa A bude sve uredu kad se rodi.

Bivsi me je psihicki ugnjetava da sam dobijala napade gusenja i tresla se i presleka sam sve prvenstveno zbog sebe,jer nisam htela da mucim dete,da me gleda kad dozivljavam napad,jer oni su strasni.

Cvrcak123 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrky 87 da li si sad trudna?da li si imala napade u trudnoći ?ja ih imam konstantno.mislim da cu poludeti:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja nisam imama napade u trudnoci,ni ankioznost. Ok ponekad neke strahove i neevozu ali to pripisujem i svojoj licnosti jer sam prosto takva,previse brinem i unervozim se cim me nesti brine. Ppsle sam imala napade. Imala sam osecaj da umirem,da be mogu da se spasim,da sam u nekom krugu koji postaje sve uzi i da svet ostaje ali ja ne mogu u njega jer se gubim. I to dva puta. Drugi out se mozda ne bi ni desii da me mm baba nije stalno ispitivala sto si bleda,sto su ti plava usta(a nisu nikad bila) jel ti nije dobro?! A ja strah od smrti,tata umro od infarkta iz cista mira i onda PUF! Ja opet imala napad  posle sam citala knjige,disala...setala. panicni su nestali ali dobila sam tahikardiju na nervnoj bazi. Posle je sve nestalo. Ne pijem nikakve lekove a ad jisam nikad pila. Bromazepan jesam po potrebi i mnogo mi je pomogao. Doduse nnjega sam pila kad nisam mogla nikako bez njega jer ne nisam hteka da pijem nikakve lekove sa 22god. Sad da kucnem o drvo 3godine posle kao da nista nije bilo...a mnogo simptoma sam imala. Knedla u grlu,zatvor,smrsala sam 8kg. Plasila sam se da jedem. Uzas...

cvrky,bromazepan sme. Meni je babica rekla da sme i tokom dojenja i u trudnoci. Posavetuj se sa lekarom. Ali ako ce ti pomoci pppij ponkead. Setaj,disi,gledaj filmove....ali pre svega se trudi da ne razmisljas o tome. Znam da je tesko,ali moras se truditi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja sam gledala godinama mamu kako se pati sa aksijoznoscu,a tad to niko nije ni znao sta je i onda znam kako mi je 25 godina bilo sa njom i onda se trudim da pricam o strahovima i sta me muci da ne drzim to u sebi,mada ja sam srecom nasla sebi lek setnja,treniranje ili muzika i kad mislim da cu puci ja nesto od toga radim.Izbegavam tablete bilo kakvog vida piti.

@Cvrcak123 sad sam trudna po drugi put,u jednom trenutku sam se bila prepala,jer nisam skoro 2 meseca bila na pegledu i onda sam na svoju ruku otisla na expertni da vidim da li je sa bebom sve uredu,uradila kompletnu analizu krvi i urina.U trudnoci su mi eve to nekako realni strahovi,jer svi brinemo da je sve uredu sa bebama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne brinem samo za bebu.brinem kako cu tolko meseci pod ovakvim pritiskom.kako ce da mi prodje vreme?kolko si trudna?drago mi je da je sve ok.sa tvojom bebom.ja jos nisam radila ni jedan test.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja sam 34ta nedelja,bas danas idem na uz,dodji kod nas u drugi trimestar,imas nas dosta i svi pruzamo podrsku jedne drugima,od zena koje stvarno tesko nose (kao ja) do onih koje guraju ko od sale,razumemo se pa je lakse,ja sam recimo odbila da radim amino,a tamo imas zena koje to moraju raditi i rade razne testove

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E super jos malo ti je ostalo.radujem se zbog tebe.zelim da uspem ali kako da mi prodje vreme pod ovim strahom???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak123, ja te u potpunosti razumem. Ja sam jedva cekala da zatrudnim,sva sreca zatrudnela sam brzo. Sve je bilo uredu sa bebom,inace sa celom trudnocom,ja sam se super osecala. E onda sam usla u sedmi mesec i onda pocinje uzas i katastrofa,panika,gusila sam se koliko sam bila uplasena,kako cu da izdrzim do kraja,bas sam se plasila da nepoludim,uzasno sam se osecala. Svaki dan sam prozivljavala isto,nisam imala mira da sedim,morala sam da se setam. Nocu sam se budila sva preznojana,uplasena. To je bio osecaj koji nebi pozelela nikome.  Plasila sam se bola,plasila sam se kako cu da disem na porodjaju.Najvise me je smirivalo to sto sam setala po dvoristu,basti. Plakala sam svaki dan,osecala sam uzasan nemir,niucemu nisam uzivala. Poceli smo sa kupovinom za bebu,a meni je tako bilo sve jedno sta cemo kupiti,bilo mi je bitni samo da se sto pre otarasim stomaka. Zvuci uzasno,ali sam se tako osecala.Pokusavala sam da se smirim na razne nacine,da razmisljam pozitivnije,ali nije vredelo. Sve mi je smetalo,guzva,galama,ma bas sve. E onda sam se porodila i to se smirilo na jedan dan i pocelo je opet,ali su tu bili sada neki drugi strahovi,mislim da mi je tada bilo jos gore. Gledam kako muz uziva sa bebom,a ja u panici,nije me zanimala beba,bilo mi je samo da pobegnem negde,sve sam videla kao kroz maglu,kao da nisam prisutna. Tada me je uhvatila ta postporodjajna depresija. Plakala sam svaki dan,bas mi je bilo tesko. E kako je vreme prolazilo i bebac je rastao,tako je mene to sve polako popustalo. Kada je imao dva meseca isli smo u Vrnjacku Banju i tamo sam se najvise opustila i dosla sebi. Drzalo je mene to do njegovih 4 meseca,pa me je popustilo skroz. Sada moj mili,najdazi bebac ima 7 ipo meseci i to je sve proslo,hvala Bogu. Ja samo mogu da ti pozelim da te to sto pre prodje,da se smiris i uzivas u trudnoci. Trudnoca nije strasna,naprotiv,lepa je. A jos lepse je kada bebac ima tu negde oko 2 meseca,pa mu ti pricas,a on ti se smeje,guce. :wub: A kasnije ide sve lepse i lepse,pocinje da se okrece,vrti na sve strane,pa mozes da se igras sa njim,svaki dan nesto novo. :D Zelim ti svu srecu ovog sveta tebi i ostalim trudnicama a i mamama koje se osecaju tako. :wub:

Mamino i MalaNina volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mico, veliki ljubac za tebe i Luku:wub:

Meni je sve krenulo posle porodjaja kada mi je receno da beba ima tumor ali ne znaju da li je benigni, maligni.Na kraju je to bio hematom koji se brzo povukao.Do nekog 7 meseca je sve bilo ok, a ja sada cekam njegovih 9 meseci ,tada nas ocekuje operacija testisa i opet je pocela panika da me hvata.Pritom sam ceo dan u kuci i pocela sam samo da gledam sebe po ceo dan i izmisljam sta mi fali. Svaki dan me nesto boli, te grlo, te glava, pa zlezde na vratu, pa sinusi, pa usi, pa me stiska u grudima, pa se koci ruka....pocinjem da mislim ili da umisljam ili mi je stvarno lose.

Ne znam da li je moguce da je sve na nervnoj bazi:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zdravo...ti me razumes.znas o čemu pricam.osecaj je uzasan.samo se plasim da ovo ne potraje svo vreme.kako cu ovako,mnogo je to meseci.i ja sam zelela bebu i Bog mi dao a ja se ovako osecam.pitam se zasto?Isto i ja zelim da odem negde gde me niko nezna,ne zelim nikog da vidim.sedim kod mame da bi mi bilo lakse ali nije.Po ceo dan sam u panici.kako si to prevazisla MicaZokiLuka?kako je prestalo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno (Izmenjeno)

Cvrcak kazes pila si ad pre trudnoce i  terapija  se ukinula zbog trudnoce, kao prvo tvoj organizam dozivljava sok zbog hormona (trudnoca) a drugo zbog nedostatka terapije, postoji toliko ad koji smeju u trudnoci, jel mora  bas tako, sta kaze dr.? Ovo sto ti se sada desava je mozda sve od toga i plus promene koje stizu u tvoj zivot, dobro je da sve to prepoznajes i znas sta ti se desava jer ces si moci tako pomoci. Vec sam skoro sigurna da  izmedju 30-40 godina jednostavno svi prolaze neke oblike panicnih i anksioznih napada ako ti je za utehu, vazno je se dobro postaviti i izdrzati. Idi kod dr., trazi drugo misljenje, idi kod psihologa na razgovor, napravi sebi kratke planove kako i sta dalje, nemoj puno planirati, sad ce i bolje vreme, vise sunca i vit. d, izadji napolje i setaj, mazi mace i kuce ili dr. zivotinje, sklapljaj puzle, sadi cvece..ima toliko toga,nadji si sta volis.  Ne boj se lekova, nekome su potrebi a nekome ne ali nemoj nista da trpis. I polako ce se misli srediti.

Izmenjeno od strane Venera
MicaZoki(LUKA) i Ragdoll85 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nina veliki,veliki poljubac za tebe i bebca. To sta sada opisujes jeste na nervnoj bazi,znam da ti nije lako zbog cele situacije sto se izdesavala sa bebom. Ali tebi je jedino resenje da setas,da se druzis,zato sto si sama kuci po ceo dan,samo se osecas jos gore. A zasto ide na operaciju testisa?

Mamino voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moja sestra je zapala u neku tesku depresiju nakon ujakove smrti i a sukobu koji je imala sa gazdinim sinom gde je radila.Taj momak nije bio bas ok psihicki i gadjao je nozem pa namestio pljacku a ona su se stvari nizale jedna za drugom i ona je tunula sve dublje.Psihijatar psiholog nije tu mnogo pomogao osim sto joj je prepisao tablete i ona bi samo spavala.Smrsala je dosta,odbijala hranu drustvo i izlazila bi sama u grad.Zatim je upoznala jednog momka koji je bas povredio a nakon njega je usla u vezu sa sadasnjim muzem.Ubrzo je ostala trudna nije se ni nadala.Na svoju ruku je prekinula sa lekovima cim je posumnjala na trudnocu.Dr se ljutila jer nije smela tako odjednom da prestane da ih uzima ali eto.Bogu hvala izvukla se iz toga.Od kada je zasnala da je trudna promenio joj se pogled na svet i vratila se svakodnevnici i normalnom zivotu.I sada kada psihicki klone kada pricamo o tome kaze "hej,ja vise nisam sama imam dete kome sam potrebna" i zbog nje se trudi da bude dobro.Sada ocekuje jos jednu devojcicu.Zato Crvcak123 svaki put kad kada se osetis lose seti se da visi sama.Ako uzimas neku hormonsku terapiju mozda ti se zato menja raspolozenje i mislis da si depresivna.Ja sam recimo pila utrogestan i postala sam placljiva i neegativno da gledam sve.Pre ove trudnoce imala sam i spontani pa su strahovi postali jaci sta ce biti,kako cu izdrzati,hocu li izdrazti itd.Prestala sam da ih pijem i pocela da ih korostim vaginalno i odmah mi je bilo bolje.Nisam htela da dozvolim sebi da zapadnem u stanje u kakvo je bila sestra jer znam kako joj je tesko bilo da se izvuce iz toga i koliko nam je svima bilo tesko zbog nje

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak123,isto sam se to pitala,zasto se tako osecam kada sam toliko zelela bebu i sve je dobro,a ja ludim. Pokusavala sam da sw nekako smirim,to je meni sada lako da kazem kada je proslo. Nadji nesto sto te smiruje... Mene je recimo smirivalo da setam,da budem u prirodi i pokusala sam da se tesim. Posto je moj najveci strah bio ta bol na porodjaju,da li cu moci da disem,imam prolaps na srcu,sto nije nista strasno i nije mi predstavljao nikakav problem na porodjaju,ali sam ja mislila da necu moci da disem zbog toga i da ce mi srce toliko jako lupati,da necu moci da izguram bebu,da cu se lose osecati. To su najvise hormoni uticali na moje osecanje,zato se i zove drugo stanje. Tebe sada drmaju hormoni i sve ti je izmesano i osecanja i misli i sve. Cega se ti najvise bojis,pa se osecas tako? Mene je popustilo tek kada sam se porodila,posle 4 meseca,ali tada sam shvatila da je sve kako treba,porodila sam se,zivi smo,zdravi,bebac raste,sa muzem se lepo slazem,znaci ostaje mi samo da se opustim i uzivam. A i hormoni te popustaju,nekako si vise svoja,ona stara ti.

Mamino i leni volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Venera,MicaZokiLuka i svi ostali,hvala vam sto ste uz mene,znaci mi.moj psihijatar kaze da nastavim sa lekovima samo u manjim dozama.lekove pijem vise od 10.god.uvek sam se pitala sta cu kad budem u drugom stanju.ne pijem lekove jer ne zelim da štetim bebi.sta god da radim ne prestajem da mislim kako cu do kraja.Tuzna sam,ne zelim da budem u društvu,sve mi smeta.drage moje,moj muz je divan covek,pun razumevanja,imam podršku njegove porodice kao i moje.Plasim se da necu voleti bebu...plasim se da se nesto lose ne desi.plasi me fin.situacija...plasi me to sta cu da radim svo vreme jer sad ne idem na pos'o .jos jednom hvala svima sve vas pozdravljam i pišite.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.