Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

[Ragdoll85 2129]

U trudnoci sam imala uzasne strahove zbig mnogih komplikacija koje su me snasle. Od krvarenja, kontrakcija, skokova enzima jetre, blage insulinske rezistencije do visokog pritiska u poslednjem mesecu. Pri tom je beba imala jako cudan tempo - znala se ritati kao blesva, pa prespavati dan-dva i uopste je nisam osecala i nije bilo sanse da je probudim. Stalno sam bila uplasena, sto za njeno, sto za svoje zdravlje.

Posle porodja sam patila od uzasne depresije. Problemi sa dojenjem, lohije koje su trajale bas dugo, problemi sa protiskom se nastavili jos neko vreme, cak mi se upalila i vena, a uz sve to dobre 3 nedelje nisam mogla da hodam zbog ledja. Iz sve to, zarobljena u kuci, a navikla sam da stalno negde idem, da sam u pokretu, da mnogo radim, da se druzim... Osecala sam se kao da sam napravila ogromnu gresku koju nikada necu moci da ispravim i da cu biti zarobljena do kraja zivota. Plasile su me i finansije. Bila sam odvratna sama sebi, debla i mlohava. Mrzela sam sebe i cesto plakala. Cak mi je kroz glavu prolazilo to da napustim sve, odem negde gde me niko ne zna i zapocnem novi zivot.

Vremenom, kako je ona rasla, pa poceli prvi osmesi, gugutanje, radost u njenim ocima kada me vidi, sve je po malo poustalo. Onda je krenulo lepo vreme, setnje, ona je bila vrckava, rano pocela da se okrece, stalno ucila nesto novo i samo sam jedbog dana shvatila da sam srecna i da je volim beskrajno i da sam napravila pravi izbor. Sve je proslo tako polako i lagano da nisam ni bila svesna. Samo sam osecala beakrajnu ljubav i srecu.

Moras (bar sam ja tako) da iskopas iz svesto one misli koje ti govore sta je ono sto je ispravno i da cvrsto verujes da ce sve biti dobro. Moras izgraditi optimizam na sitnicama. Drzi se svake lepe misli koja ti naidje i zadrzavaj je u glavi sto duze. Gledaj vesele filmove, citaj knjige sa laganom tematikom, pronadji neki hobi, nesto u cemu ces uzivati. Venera je to lepo objasnila, pa da ne ponavljam.

Izmenjeno 2 Mar 2018 od strane Ragdoll85

[MicaZoki(LUKA) 289]

Ragdoll,isto tako,htela sam da odem negde i da ostavim sve,nisam vise znala sta cu sa sobom. Onda kako je beba rasla,pa je poceo da se smeje,da se raduje,da guce,kada me pogleda a u okicama vidim radost i odusevljenje sto sam tu pored njega,e onda je pocelo da prolazi sve. Nasi bebci,pa oni su cudo ludo.  Cvrcak,slobodno pij ono sto ti je doktor prepisao,znaju oni sta sme,a sta nesme. Sada ce lepse vreme,pa ces moci da setas,pokusaj da budes vise u drustvu. A to sto kazes da se bojis da neces da volis svoju bebu,pa to je nemoguce,videces i sama. Zamisli jednu bebu,kojoj se oci zasijaju kada te vide,kojoj nemoras nista da kazes,ona je srecna samo da si pored nje. Pruza rukice nebili te samo malo dotakla. Voli tvoj miris,tvoj glas,tvoje cutanje,voli te kada si tuzna i kada places,kada si srecna i kada se smejes jer ti si njena mama,najbolja mama na svetu. 

[Cvrcak123 31]

Divne ste,hvala vam do neba.Mislila sam da sam jedina.drago mi je da to prolazi...valjda cu i ja nekad da budem srecna...drage moje,čime da se bavim kad nemam želju iz kuce da izadjem,nista mi se ne radi.sedim kuci i placem,dođje mi da vristim.samo mislim o tome kako sam napravila gresku.pa pomislim krajnje je vreme da imam dete...nista me ne cini srecnom.ne smem ni lek da popijem sto zbog bebe sto zbog toga da nece ni on da mi pomogne...

[MicaZoki(LUKA) 289]

Cvrcak123,kako si? Jel malo bolje ili je isto?

[leni 5767]

Mico, veliki ljubac za tebe i Luku

Meni je sve krenulo posle porodjaja kada mi je receno da beba ima tumor ali ne znaju da li je benigni, maligni.Na kraju je to bio hematom koji se brzo povukao.Do nekog 7 meseca je sve bilo ok, a ja sada cekam njegovih 9 meseci ,tada nas ocekuje operacija testisa i opet je pocela panika da me hvata.Pritom sam ceo dan u kuci i pocela sam samo da gledam sebe po ceo dan i izmisljam sta mi fali. Svaki dan me nesto boli, te grlo, te glava, pa zlezde na vratu, pa sinusi, pa usi, pa me stiska u grudima, pa se koci ruka....pocinjem da mislim ili da umisljam ili mi je stvarno lose.

Ne znam da li je moguce da je sve na nervnoj bazi

Tebi se desilo sledece: odjednom si izgubila kontrolu, tlo pod nogama, i sad ne znas odakle da ocekujes udarac. Umisljas, ako je za utehu   To se samo tvoj um igra sa tobom. Ja sam dosta pisala, ne znam ima li tih postova jos. Izborila sam se sa anksioznoscu kad sam prestala da zivim sutra, da se grceviti drzim kontrole i planiranja. Desavalo se da ocajavam sto mi dete ima temperaturu, da vec zamisljam najgore scenarije...sada zivim u ovom trenutku i nadam se dobrom. Koleginica koja se leci od depresije je pre par ned imala panicni napad i uspela sam da je umirim. Bas sam bila ponosna  Nikad niko nije poludeo, niti umro, niti se bacio, niti nesto sebi utadio tokom panicnog napada. Ti u stvari bezis od sebe, od ovih okolnosti.

Ne znam sad tacno koja je sad napisala da ima 37. god i da je trudna. I meni se desilo da sam zelela trudnocu a ocajna bila shvativsi da sam trudna. Strah od novog, od toga da nema povratka, da li cu moci, da li cu biti dobra mama, sta cu, kako cu?! 

Predlazem par stvari: dnevnik zahvalnosti u kom se svako vece napisu 3 stvari na kojima si zahvalna

meditacije i vezbe disanja( ovo je nesto sto je savrseno)

knjige "Upravljanje brigama" ili  sl

caj od maticnjaka

neka vrsta humanitarnog rada, empatija i altruizam

Svaki put kad ruzne misli dodju, kazete "dobrodosle, posedite malo, popijte kafu, ali ja sam gospodar"  Pomaze, garantovano.

Neko je pisao da ga je strah da stane na terasu, da se plasi da ne skoci. Ne bojte se, ti strahovi su u stvari zelja "da se iskoci" iz situacije. Anksiozni ljudi se boje smrti, boje se da ce poludeti, zapravo obozavaju zivot i plase se da ce ga izgubiti.

Malo sam konfuzno pisala ali skoro je 2  Ajd laku noc

[MalaNina 635]

 

 

Svaki put kad ruzne misli dodju, kazete "dobrodosle, posedite malo, popijte kafu, ali ja sam gospodar"  Pomaze, garantovano.

 

Nisam skoro bolji stav procitala,,moracu da ga primenim

U sustini, ja sam jedinica, roditelji rano razvedeni,odrasla sa majkom, uvek morala da budem najbolja u svemu, od skole, faksa, dalje zivota, nista nije smelo da mi izmakne kontroli, sve unapred isplanirano, nema iznenadjenja...ali zivot tako ne funkcionise.....i onda na prvi gubitak tla pod nogama, sto kazes ,krece panika.

Bolesti su mi najgore, tesko uspevam da se iskontrolisem upravo iz razloga sto niti ja, niti bilo ko u porodici nije bio teze  bolestan, nisam navikla na to i nikada nisam za tako nesto bila pripremljena.Znate ono , cuvaju vas od svega, pa nije ni cudo , sto se onda ne snalazite i tesko suocavate sa tim.

[leni 5767]

Nisam skoro bolji stav procitala,,moracu da ga primenim

U sustini, ja sam jedinica, roditelji rano razvedeni,odrasla sa majkom, uvek morala da budem najbolja u svemu, od skole, faksa, dalje zivota, nista nije smelo da mi izmakne kontroli, sve unapred isplanirano, nema iznenadjenja...ali zivot tako ne funkcionise.....i onda na prvi gubitak tla pod nogama, sto kazes ,krece panika.

Bolesti su mi najgore, tesko uspevam da se iskontrolisem upravo iz razloga sto niti ja, niti bilo ko u porodici nije bio teze  bolestan, nisam navikla na to i nikada nisam za tako nesto bila pripremljena.Znate ono , cuvaju vas od svega, pa nije ni cudo , sto se onda ne snalazite i tesko suocavate sa tim.

Negde sam ranije napisala-mi deca razvedenih roditelja smo emotivno osteceni, jbg. I ja sam odrastala kao jedinica, brat je rano otisao u svet, prezasticena, u svemu ispravna, sa teskim teretom ocekivanja na ledjima. 

Anksioznost sam shvatila kao dar, jer da nje nije bilo ne bih znala koliko zivot moze da bude lep  Kad mali i rastemo, bole kosti. Kad rastemo emocionalno, boli dusa  

[*Cvrky87* 2446]

bolesti se plasim iz realnih razloga,jer kod mene u uzoj porodici i familiji bolesti karcinoma(tumora) su normalna stvar,gde sam per jedno 8 godina rekla da sam navikla na te bolesti,ali me nije strah za mene,strahujem za decu i imam taj realan strah,ali se borim uspesno sa tim

[leni 5767]

bolesti se plasim iz realnih razloga,jer kod mene u uzoj porodici i familiji bolesti karcinoma(tumora) su normalna stvar,gde sam per jedno 8 godina rekla da sam navikla na te bolesti,ali me nije strah za mene,strahujem za decu i imam taj realan strah,ali se borim uspesno sa tim

To uopste nije realan strah. Realan bi bio da si i ti bolovala. Mozda u tvojoj porodici postoji pogresan nacin ishrane, ponasanja, zivljenja. Ovako samo zivis u buducnosti a ona je stvarno neizvesna.

[*Cvrky87* 2446]

ja imam miome na materici,srecom pa ne rastu,a to su dobrocudni tumori

[Cvrcak123 31]

Nije mi bolje,gore je.Ne znam sta da radim? ...bila sam kod psihologa,nije mi pomoglo.pocinje i muz da me nervira i njega ne zelim da vidim vise.srusio mi se svet....pozdrav svima...

[Venera 1875]

Ragdoll, Micazoki uspele ste i svaki sledeci put ce biti lakse..

Jednom sam procitala ko zivi u proslosti ima depresiju a ko zivi u buducnosti strah od iste, tako nekako bese, sustinu shvatamo..e sad ta lepa i divna sadasnjost, svi trenuci koji je cine zahtevaju ogroman rad na sebi i nista ne dolazi preko noci ali je moguce. 

[leni 5767]

ja imam miome na materici,srecom pa ne rastu,a to su dobrocudni tumori

Miome na materici ima svaka druga zena  

[MicaZoki(LUKA) 289]

Cvrcak,hajde polako. Nemoj sve upropastiti zbog nekog glupog straha i panike,nemoj da dozvolis da ti to diktira kako ces ziveti. To je nesto najgore sto nam se moze desiti,panika,strah,nesto sto nemozemo da kontrolisemo. Muz tvoj pokusava da ti pomogne,veruj mi i njemu je tesko da te gleda takvu. Znam sta je moj muz proziveo samnom,oni bi da pomognu ali neznaju kako. Umesto da je to najlepse u tvom zivotu sto ti se desava,a ti se osecas jos gore,tako sam se i ja osecala. Sedite i porazgovarajte,vidite sta cete. Kazi mu kako se osecas. Sta ti kaze psiholog? 

[MicaZoki(LUKA) 289]

Venera,ja se iskreno nadam da nece biti sledeceg puta... Barem cu se truditi da se takve stvari vise nedogode,da uzivam sto vise sa svojim bebcem i muzem. 

[leni 5767]

Nije mi bolje,gore je.Ne znam sta da radim? ...bila sam kod psihologa,nije mi pomoglo.pocinje i muz da me nervira i njega ne zelim da vidim vise.srusio mi se svet....pozdrav svima...

Citaj sad dobro. To sto sad radis moras da prestanes da radis. Gore je...ne znam sta da radim...ne zelim...srusio se svet...

Ti si zdrava, prava, normalna zena. Moras, i moras da se potrudis da ti bude bolje. Posto su mnoge zene vec prosle kroz isto, u tebi neka se rodi nada da postoji sansa da i kod tebe prodje. Nece ti biti bolje od jedne posete psihologu, niti od jedne tablete, niti od jedne meditacije, niti jedne knjige. Ali sve zajedno, dan za danom, pomoci ce da se korak po korak okrenes sebi i onom sto zelis. Muz te nervira jer mislis da te je on nagovorio, da ti nisi odlucila, sad bi da se iscupas. Jesi, odlucila si, ne boj se. Cega se plasis? Bica od 50 cm koje ce te voleti najvise na belom svetu? Vizuelizuj sebe i bebu negde na plazi, kako talasi udaraju a sunce vas miluje. Nijedan se zivot nije rodio na Zemlji bez svrhe, tako je i sa tobom i tvojim detetom. Trgni se malo, naljuti se, vikni, ne ocajavaj. Znam da ti sad treba da drugi govore "bice sve u redu". I bice, ali je najvaznije da pocnes ti sebi to da govoris. Korak po korak, dan za danom

[leni 5767]

Venera,MicaZokiLuka i svi ostali,hvala vam sto ste uz mene,znaci mi.moj psihijatar kaze da nastavim sa lekovima samo u manjim dozama.lekove pijem vise od 10.god.uvek sam se pitala sta cu kad budem u drugom stanju.ne pijem lekove jer ne zelim da štetim bebi.sta god da radim ne prestajem da mislim kako cu do kraja.Tuzna sam,ne zelim da budem u društvu,sve mi smeta.drage moje,moj muz je divan covek,pun razumevanja,imam podršku njegove porodice kao i moje.Plasim se da necu voleti bebu...plasim se da se nesto lose ne desi.plasi me fin.situacija...plasi me to sta cu da radim svo vreme jer sad ne idem na pos'o .jos jednom hvala svima sve vas pozdravljam i pišite.

Evo da ti odgovorim na pitanja: bebu neces odmah zavoleti, ali vremenom, kriz brigu o njoj, pitaces ce zasto si toliko cekala. U zivotu moze da se desi dobro i lose, i uglavnom se smenjuju, ali mi ne mozemo da sprecimo niti da predvidimo. Fin situacija je takodje nepredvidiva, ali kad vec imate finu porodicy-ne brinite, necete umreti od gladi. Sad kaf ne radis-zaposli ruke. Sij, heklaj, crtaj, pisi na forumu, zasadi cvece, idi u setnju svakog dana, uclsni se u biblioteku. 

Samo poslusaj neki od ovih saveta, nemoj da ostane samo slovo.

To sto tako dugo pijes AD a ne ides na psihoterapije nije dobro. Uljuljkala si se u tu sigurnost koju su ti dali AD i sad si se uplasila jer ih nema. Lekovi treba da podrze ali psihoterapija treba da pomogne da se sa njih skines.

inace, nova istrazivanja pokazuju da meditacija i pravilno disanje u nasem mozgu prave reakcije poput pnih koje stvaraju AD.

[MicaZoki(LUKA) 289]

E Leni svaka ti cast. Cvrcak,poslusaj Leni,tako ti je najbolje. Evo krece lepse vreme,uhvati muza pod ruku,setajte,uzivajte. Posvetite se jedno drugom. Pa dobicete bebu,samo vasu bebu.  Zamisli kako cete se dogodine setati zajedno,uzivati,sedeti,puzati,smejati se. 

[Cvrcak123 31]

Leni,sve znam,sve vidim ali nesto nije  u redu...nezadovoljna sam,ne znam zasto je sad muz kriv...ljudi moji svesna sam svega ali nesto mi ne da mira...ne plasi me trudnoca vec to kako cu tolko dugo s ovakvim mislima.zar da poludim ?Kajem se za sve i to me progoni.uzmem da radim nesto,gledam tv.citam knjigu ali  ovo ne silazi s uma..

[leni 5767]

Leni,sve znam,sve vidim ali nesto nije  u redu...nezadovoljna sam,ne znam zasto je sad muz kriv...ljudi moji svesna sam svega ali nesto mi ne da mira...ne plasi me trudnoca vec to kako cu tolko dugo s ovakvim mislima.zar da poludim ?Kajem se za sve i to me progoni.uzmem da radim nesto,gledam tv.citam knjigu ali  ovo ne silazi s uma..

Neces poludeti. Dobra stvar kod ludila je da se ti ne pitas jesi li lud, mislis da si ok ali drugi znaju da nisi  Tebi treba psihoterapija, knjige o samopomoci, neke fine drugarice i rucni rad. Mi te razumemo jer smo se sa istim mislima borile. Kao da je jos neko u tvojoj glavi i samo prica, prica, prica. Desavalo se da idem ulicom i gledam bezbrizne ljude kako idu svojim poslom a meni se place od misli koje me opsedaju. Iz ove perspektive sve mi izgleda drugacije, ali dobro se secam tih uzasnih dana, godina. Dosla sam u drugi grad, drzavu, svasta sam nesto sa osmehom prezivela, doslo je na naplatu.

Desavalo se da sedim sa muzem i decom a kao da nisam tu, kao da sam izvan svoje glave, a izmedju nas staklo. Pa sam sebi ponavljala svoje ime i prezime, svoje kvalitete, zelje, nade, sta volim, sta ne, imala sam osecaj da cu jednog dana izgubiti osecaj za stvarnost, poludeti. Ne bi volela da znas sta je sve bilo u mojoj glavi.

A onda sam resila da je dosta, pocela da citam, zavrsila jedan super kurs, naucila da meditiram, promenila nacin ishrane...

Shvatila sam da se moj ego igra sa mnom, da ja nisam moje misli. Da one dolaze i prolaze a da sam ja nesto vise od toga.

Od deljenja briga sa nama bice ti malo bolje. Ali ako se uhvatis u kostac sa njima, bice ti mnogo bolje.

[Venera 1875]

Svi zivimo svoje zivote na razlicite nacine, pa su nam tako i iskustva razlicita, evo zene su pisale sta su sve prosle i opet su nasle nacina da se izbore, jer to je zapravo zivot, a okolnosti nas cine nesigurnima. Ja sam imala tu srecu(nesrecu) da su mi dve bliske drugarice par godina pre kroz slicno prolazile , mada je kod njih bilo nesto drugo(razvod, bolest) ali osecaj nemoci i straha, izgubljenost..bilo je isto, jedna od njih nije vise sa nama, a druga mi je puno pomogla kad je mene stiglo. Mi smi dugo cekali bebu, i posle dosta neuspeha desilo se i to divno cudo, trudnoca uredna , porodjaj bez problema..sve je bilo super. I posle porodjaja mogu reci da sam se odmah zaljubila u bebu, imala sam toliko snage i bila poletna da nisam htela uopste da spavam vec samo oko njega da se brinem, imala sam osecaj da se nista vise ne desava oko mene , da je svet stao. I onda  kao sto jel biva zovu ljudi i hoce da nas posete ili da se vidimo negde,i tu krecu moji napadi , ja nisam htela da nam neko pa ni najblizi dolaze, krecu strahovi da neko zeli bebi nesto da naudi, pa onda meni, pa sta ako se meni nesto desi..sta ce biti s njim, pa misli da me neko prati jer hoce nesto da nam uradi i sve tako..ruzni snovi, napadi panike cak i dok spavam, rano ujutro..Sad to i ne zvuci tako strasno ali meni je bilo za izludeti..i onda krecem kod terapeuta, i tako dan za danom je sve bilo bolje,polako sam postajala opustenija sa bebom medju ljudima. Lekove nisam dobijala,receno mi je ako  bude duze trajalo tek onda i da je to oblik ppd jer ima ih razlicitih.

[Cvrcak123 31]

Zdravo drage moje.Juce mi je ginekolog rek'o da slobodno smem da pijem rivotril1/4 zato sto je prosla 12-ta nedelja.kaze to je mala doza i nece da steti bebi.juce sam popila,bilo mi je bolje da ne čuje zlo.i sad ne znam sta da radim?da li da pijem,imam osecaj krivice...

[leni 5767]

Zdravo drage moje.Juce mi je ginekolog rek'o da slobodno smem da pijem rivotril1/4 zato sto je prosla 12-ta nedelja.kaze to je mala doza i nece da steti bebi.juce sam popila,bilo mi je bolje da ne čuje zlo.i sad ne znam sta da radim?da li da pijem,imam osecaj krivice...

Da pijes i da usput radis sve ono o cemu smo pisale. Manja je steta i po tebe i bebu 1/4 leka, nego sve to sto se desava. Ali moras da pocnes da radis na sebi, ovo je samo podrska a ne resenje do kraja zivota.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Zdravo drage moje.Juce mi je ginekolog rek'o da slobodno smem da pijem rivotril1/4 zato sto je prosla 12-ta nedelja.kaze to je mala doza i nece da steti bebi.juce sam popila,bilo mi je bolje da ne čuje zlo.i sad ne znam sta da radim?da li da pijem,imam osecaj krivice...

Slobodno pij i nerazmisljaj,bebi neces naskoditi time. Postoje lekovi koji smeju da se piju u trudnoci,sto znaci da nesteti bebi. Ja sam celu trudnocu pila corvitol,on je za srce,jos mi je kardiolog povecao dozu i nisam razmisljala o tome,cim doktor prepisuje,znaci da sme. Samo da tebi bude bolje... Evo lepo vreme,iskoristi ga,idi setaj i uzivaj,skreni misli. Misli pozitivno,sve ce biti ok,samo sto ces doneti radost svuda oko sebe i ti ces biti srecna i presrecna,samo se opusti. 

[Cvrcak123 31]

Trudim se da sve bude u redu.samo vi koji znate sta je panika mozete da razumete kako mi je.najvise me plasi predstojece vreme...znam da moram dalje ma kolko bilo tesko.hvala vam sto ste uz mene ,hvala za svaku lepu rec,znaci mi,daje mi snagu.